Evo te opet. Tu si. Kucaš na mojim vratima i moliš za još jednu šansu.

Govoriš mi da će od sada stvari biti drugačije, da si se promenio i da si spreman.

Ali, imam za tebe par pitanja.

Zašto baš sad?

Da li si morao da budeš u krevetu neke druge žene da bi razumeo da ne možeš da me uporediš ni sa jednom?

Da li ti je vreme provedeno u zagrljaju druge žene, pomoglo da shvatiš da se nigde nećeš osećati tako kao u mom zagrljaju?

Da li si morao da ljubiš druge usne, da bi shvatio da nijedna nema ukus kao što su moje?

Sada si opet tu, tražiš od mene drugu šansu zato što nisi razumeo koliko mi je bilo stalo do tebe, dok me nisi izgubio.

Moje odsustvo ti je nedostajalo i sada me želiš nazad.

Želiš nas nazad, ali sada, sada je malo kasno za to.

Seti se svih onih dana kada sam te čekala, ali tebe nije bilo da se pojaviš.

Seti se svih onih poruka koje si pročitao, ali mi nisi odgovorio.

A šta je sa onim kada si mi bio jako potreban, ali nisi mogao da nađeš vremena za mene, jer si šatro bio zauzet poslom?

Da li znaš koliko sam zbog tebe, provela besanih noći zato što sam se zbog tebe osećala da nisam dovoljno dobra?

I sad, ti tražiš drugu šansu…

Vidi, moj odgovor je jednostavan - ne zaslužuješ je.

Nisi trebao da me izgubiš da bi shvatio da sam ti bitna i da bi shvatio koliko vredim.

To si trebao odmah da shvatiš.

Kada bih ti pružila drugu šansu, to je kao kada bih ti dala nož, da me posečeš i napraviš nove rane.

Dovoljno si me povredio prvi put i to ti neću dozvoliti opet.

Ti si rizik, koji ne želim da uzmem.

Ako se malo bolje setiš, pružila sam ti stotinu šansi, a ti si me UVEK ostavio na cedilu.

Svaki put si me izneverio.

Svaki put kada sam ti dala novu šansu da popraviš stvari, ti to nikada nisi učinio.

Strpljivo sam čekala da se stvari između nas poboljšaju, ali ništa se nije promenilo.

Dala sam ti sve, a sve što si ti činio je da samo uzimaš i ništa ne daješ.

Ostavio si me slomljenu, dok je tebi to sve bilo u redu.

Zbog tebe, zaboravila sam na sebe, i to ne želim više da radim.

Ne mogu da ti pružim drugu šansu

Ne, stvarno ne mogu da ti pružim drugu šansu...

Znaš i sam da u svoj život ne puštam lako druge ljude, niti da od njih lako odustajem.

Kada volim nekoga, dajem sve od sebe da to uspe.

Ali, kada odem, odlazim zauvek.

Pokušala sam da te zadržim, ali sam te ispustila iz ruku, koje si ostavio krvave.

Tada su moje ruke izgubile snagu i morala sam da te pustim.

Naučila sam da ne zaslužuje svako moju ljubav a oni koji su me povredili, definitivno ne zaslužuju mesto u mom srcu.

Vidi, i dalje mi je stalo do tebe i možda te donekle volim, ali moram da slušam svoje srce.

Znam da niko od nas nije perfektan, da svi činimo greške i da često zaslužujemo drugu šansu.

Međutim, to ne pružam ljudima koji su me izneverili i slomili moje srce.

To nikada nije funkcionisalo i znam da neće ni ovaj put.

Izgubio si moje poverenje, a bez toga veza ne može da funkcioniše.

Bez obzira šta kažeš, ne postoji ništa što će promeniti moje mišljenje.

Imao si priliku da budeš deo mog života ali si je prokockao.

Ne dajem ti drugu šansu, jer nemam vremena za to.

Nastavljam dalje kroz život, a ti bi trebao da uradiš isto.

Tebi sam otvorila svoje srce, ali ti nisi cenio moju ljubav.

Ti si me prvi napustio i otišao, a kada si to uradio, zaključala sam vrata za tobom.

Ključ sam bacila daleko negde u more, tako da ga niko nikada ne može pronaći.

U mom srcu, više nisi dobrodošao, zato što ne pripadaš tu.

Ja zaslužujem više od praznih obećanja.

I zato, molim te, okreni se i odlazi.

Prestani da me moliš za drugu šansu.

Ti je NE zaslužuješ…