Šta su Rimljani ikada učinili za nas? Obezbedili nam odličnu mrežu puteva. A, kada su u pitanju smernice za to kako živeti u 21. veku? Čini se manje verovatnim, ali u stvari, poslednjih nekoliko godina došlo je do bujice interesovanja za stoičke filozofe koji su ponudili upravo to. Ako ste spremni da bežite na samu pomen reči “filozofija”, razumljivo je. Ali, ukoliko saznate više o stoicizmu, bićete bogatiji za nove perspektive, nova rešenja, a možda i pronaći odgovore za kojima tragate. Stoicizam je filozofija osmišljena da nas učini otpornijima, srećnijima, sposobnijima i mudrijima – i, kao rezultat toga, boljim ljudima. Iako smo decenijama tražili nove načine da se olakšamo i ubrzamo način života, danas sanjamo o trenucima tišine, bez zvukova telefona i haotičnog tempa života. Stoga, nije čudno što sve više ljudi traga za mirom od tehnologije i sopstvenih misli, a mnogi od njih utočište nalaze upravo u stoicizmu. Dakle, šta je stoicizam? Ko su bili stoici? Kako primeniti stoicizam u praksi i živeti stoičkim načinom života?

Šta je stoicizam?

Stoicizam je antički pravac u filozofiji koji je bio aktuelan od 4. do 2. veka p. n. e., posebno među obrazovanom elitom antičke Grčke i Rimskog carstva, koji zbog svoje praktičnosti i univerzalnosti stiče veliku popularnost čak i danas, u 21. veku. Osnivač ovog pravca je grčki filozof Zenon, a njegovi ostali čuveni predstavnici su rimski car Marko Aurelije, dramaturg i politički savetnik Seneka i Epiktet – tri stoika čijim stopama ćete verovatno želeti da krenete, kada se malo bolje upoznate sa njima i stoicizmom, u nastavku.

Ko su bili stoici?

,,Doživeo sam uspešno putovanje tek kada sam preživeo brodolom’’, Zenon, osnivač stoicizma, se često kasnije šalio. Stoici su verovali da je svako ljudsko biće sposobno da razvije pozitivne vrline, bez obzira na njegovo poreklo, status ili godine. Iako su živeli u starom veku, stoici su razmišljali o problemima koji podjednako muče modernog čoveka. Tražili su način da dođu do mira, ispunjenja i sreće - jednostavnih uputstava za život. Smatra se da su iskreni stoici bili mirni i nepokolebljivi, te nedaće i probleme podnosili spokojno, bez patnje, straha i nerviranja. Četiri vrline koje su negovali bile su hrabrost, umerenost, pravda i mudrost.

Šta znači stoicizam?

Osim strastvenim ljubiteljima filozofije, stoicizam je uglavnom ili nepoznat ili pogrešno shvaćen. “Stoički” način života postao je sinonim za manjak emocija, suzdržanost, ravnodušnost i čeličnu snagu. Stoička filozofija možda na prvi pogled zvuči kao posljednja stvar o kojoj biste želeli čitati, a kamoli primenjivati u svakodnevnom životu. Međutim, osnovni moto stoika je „život u skladu s prirodom“. Stoicizam nalaže da mudar čovek živi u skladu s prirodom i sopstvenim razumom, jer tako postiže mir duše. Najznačajnije vrline su razumnost, pravednost i umerenost. Stoici su smatrali da čovek treba da se suprotstavlja impulsima koje stvaraju ljubav, strast, mržnja, strah, bol itd. Druga poznata stoička izreka je „blažen je onaj koji je zadovoljan onim što ima“. Stoicizam je promovisan kao način života koji se ne dokazuje rečima, već delima, zahvalnošću i razumevanjem. Stoga, stoicizam zapravo pomaže ljudima da postanu izdržljiviji i otporniji na životne izazove, mudriji i da žive u miru sa sobom i drugima. Oni koji aktivno praktikuju stoicizam doživljavaju transformaciju, te svakim danom postaju sve bolji, snažniji i ispunjeniji.

Principi stoicizma - pusti ono što ne možeš da kontrolišeš

Koje ideje se kriju iza stoicizma? Prvi princip stoicizma je da su neke stvari pod našom kontrolom, a neke ne, i da je veliki deo naše patnje i tuge uzrokovan mišljenjem da možemo kontrolisati stvari koje, zapravo, ne možemo. Stoicizam tvrdi da zapravo kontrolišemo vrlo malo toga. Ne kontrolišemo šta nam se dešava, šta ljudi oko nas govore ili rade, a ne možemo ni u potpunosti kontrolisati svoja tela, koja se povređuju i razboljevaju. Jedino što zaista kontrolišemo je način na koji razmišljamo o stvarima. Ovo nas dovodi do drugog principa stoicizma - ne uznemiruju nas stvari, već način na koji razmišljamo o njima. Ako procenimo da se nešto loše dogodilo, mogli bismo biti uznemireni, tužni ili ljuti. Ako procenimo da će se verovatno dogoditi nešto loše, mogli bismo se uplašiti. Sve ove emocije su rezultat rasuđivanja koje sami donosimo i naše perspektive. Prema stoicizmu, stvari su same po sebi neutralne, jer ono što nama možda deluje strašno, drugoga može radovati ili ne doticati. Naša perspektiva situacije daje joj vrednost i zatim stvara naše emotivne reakcije. Dobra vest je da nad time imamo potpunu kontrolu. Stvari se dešavaju, nijedna od njih nije “dobra” ili “loša”, a u našoj je moći da odlučimo kako ćemo na njih da gledamo. Paradoks stoicizma je da nemamo skoro nikakvu kontrolu nad bilo čime, ali istovremeno imamo potencijalno potpunu kontrolu nad svojom srećom. Kao što je stoik Seneka mudro rekao: „Više stvari nas plaši nego što nas povređuje i više patimo u svojim mislima nego u stvarnosti.“

Stoicizam u praksi: kako živeti stoičkim načinom života?

Iako se termin „stoički“ danas upotrebljava za ljude koji uspevaju da ostanu mirni pred izazovima stresa, provokacija i drugih spoljnih faktora, stoicizam nudi mnogo više praktičnih saveta – to je recept za miran i ispunjen život. Stoici su svuda oko nas – to su osobe pune vrlina, koje strpljivo i smireno podnose život, jer sami odlučuju na to kako će na njega gledati. Kako da i vi živite “stoički” i postanete snažniji?

Promenite perspektivu

Stoici bi vam rekli da se uvek zapitate: “Šta je najgore što može da se desi?”. Kada svoju životnu situaciju uporedite sa mnogo gorom, shvatićete da vam i nije toliko loše. Ako treba, otiđite u krajnost – zamislite da izgubite najvoljenije ili stvari koje vam najviše znače. Tada, mnogo više cenite ono što imate i na tome treba da budete zahvalni. Stoici su imali vežbu pod nazivom “Okretanje prepreke naopačke”. Ako možete ispravno okrenuti problem naglavačke, svako „loše“ postaje novi izvor dobra. Pretpostavimo na trenutak da pokušavate da pomognete nekome, a ta osobi na to odgovori mrzovoljno ili nespremno za saradnju. Umesto da vam otežava život, ona vas zapravo usmerava ka novim vrlinama, na primer, strpljenju ili razumevanju.

Preuzmite kontrolu

Najvažnija stoička praksa je razlikovanje onoga što možemo promeniti od onoga što ne možemo. Na šta imamo uticaj, a na šta nemamo. Let kasni zbog vremenskih uslova - nikakvo vikanje na predstavnika avio kompanije ili nerviranje neće okončati oluju. Nikakve želje neće vas učiniti višim, lepšim ili rođenim u drugoj zemlji. Koliko god se trudili, ne možete naterati ljude da rade šta vi želite. Vreme uzalud provedeno na brigu oko stvari koje su van naše kontrole je vreme koje biste mogli da trošite na stvari koje možemo promeniti. Vratite se na ovo pitanje u svakoj teškoj situaciji. Ako možete da se usredsredite na to da razjasnite koji delovi vašeg dana su pod vašom kontrolom, a koji ne, nećete biti samo srećniji, već ćete imati izrazitu prednost u odnosu na druge ljude koji ne shvataju da vode bitke u kojima ne mogu pobediti.

Sagledajte širu sliku

Aurelije bi često praktikovao vežbu koja se naziva „Pogled odozgo“ ili „Platonovo gledište“. Ona nas poziva nas da napravimo korak unazad, sagledamo širu sliku stvari i vidimo život sa više tačke gledišta od naše sopstvene. Zamišljajući sve milijarde ljudi, sva venčanja i razvode, rođenja i smrti, tera nas da sagledamo veću perspektivu koja nas podseća nas koliko smo mali. Da je sve prolazno i da čak i dostignuća posedujete samo na trenutak. Ako je sve prolazno, šta je važno? Sadašnjost je važna. Biti dobra osoba i uraditi pravu stvar u sadašnjem trenutku je ono što je jedino zaista važno, kako za nas, tako i za stoike.

Zavolite sudbinu

„Voleti samo ono što se dogodi, ono što je suđeno. Nema veće harmonije", rekao je Marko Aurelije. Niče je opisao svoju formulu ljudske veličine kao “amor fati “ - ljubav prema sudbini. Stoici nisu samo bili upoznati sa ovim stavom, već su ga i prihvatili. Ne tražite da se stvari dogode onako kako želite, radije poželite da se ono što se dogodi, dogodi baš onako kako se dešava - tada ćete biti srećni. Zato je amor fati stoička vežba i način razmišljanja da izvučete najbolje iz svega što se dešava: tretirajte svaki trenutak, bez obzira koliko izazova i težak, kao nešto što treba prihvatiti, a ne izbegavati. Ne samo to, već volite svaki trenutak i budite bolji zbog toga. Tako da, poput kiseonik vatri, prepreke i nedaće postaju gorivo za vaš potencijal.