Dok je sat otkucavao, a ja i dalje nisam uspevala da nađem pravog muškarca za sebe, onog “gospodina savršenog” o kakvom sam sanjala od malena, počela sam da se pitam da li takav čovek zaista uopšte postoji. Savršen muškarac koji ispunjava sve uslove na mojoj listi kvaliteta, koji će me usrećiti i biti uz mene bez obzira na sve. Pitala sam svoje prijatelje i počeli smo da pričamo o osobinama savršenog muškarca, kako se jedan takav pronalazi i znakovima koji nam pomažu da prepoznamo savršenog muškarca.

Išla sam na nekoliko sastanaka sa momcima za koje sam mislila da odgovaraju mojoj definiciji pravog muškarca, ali - i dalje ništa. “Kako?”, pitala bih se. Imali su sve što želim, ali to jednostavno ne bi funkcionisalo. Ispostavilo se da traženje savršenstva nije baš dobra ideja. Zašto? Pa, jer tako nešto ne postoji. I to sam shvatila nakon toliko neuspelih pokušaja. Nekoliko slomljenih srca i neprospavanih noći punih suza pomogli su mi da naučim da bez obzira na to koliko su moji standardi niski ili visoki, ipak nikada neću pronaći savršenog muškarca. Znala sam da ću na kraju biti usamljena i razočarana ako ne promenim svoju percepciju o tome šta je pravi muškarac. Posle brojnih propalih veza, shvatila sam da mi ne treba savršen, već stvaran muškarac.

Ne treba mi savršen, već zreo i stvaran muškarac

Shvatila sam da mi ne treba neko ko će sve odbaciti u trenutku, ko će stati uz mene i nikada se ne pokolebati, ko će biti savršen u svakom pogledu, čak i kada život postane neuredan. Ne treba mi neko ko će obećati da će uvek reći pravu stvar, čitati mi misli, ko nikada neće pogrešiti, ko će se ugristi za jezik kada se svađamo. Ne treba mi muškarac koji je savršen i koji me gleda kao da sam savršena. Zato što nisam. Uopšte. Ne treba mi “idealna” ljubav, onakva vrsta veze kakvu vidite samo u bajkama i filmovima. Ne treba mi nešto što izgleda lepo i sjajno ostatku sveta, ali meni ne ispunjava. Shvatila sam da ne mogu da pronađem pravog muškarca, jer sve vreme tražim nešto nedostižno. I, shvatila sam da mi ne treba savršen, već zreo i stvaran muškarac - onaj koji je dovoljno emocionalno zreo da zna šta želi.

Ne treba mi idealan muškarac, već muškarac koji zna šta želi

Nije mi potreban idealan muškarac, već onaj koji je dovoljno zreo da stoji iza svojih reči i obećanja. Ne tražim tipa koji će mi obećati mesec i zvezde, a da me nije ni upoznao. Ne treba mi muškarac koji će hteti da mi skine zvezde sa neba i razočara me kada u tome ne uspe, već onaj koji će želeti da gleda u zvezde sa mnom i mašta o tome da ih jednog dana dosegnemo. I znam da ne tražim previše. Želim muškarca koji zna šta želi i zna kako da to postigne. Neko ko će se boriti za mene i ceniti me takvu kakav jesam. Koji me neće uzeti zdravo za gotovo i neće koristiti moju dobrotu protiv mene. Neko ko će nastaviti da se bori za mene čak i nakon što mu ogolim svoje srce. Neko ko neće igrati igrice ili učiniti da se osećam kao da nisam dostojna ljubavi. Koji će me voleti od glave do pete, a ne pokušavati da me promeni na bilo koji način. Treba mi zreo muškarac koji zna šta želi – i zna da sam to ja.

Ne treba mi savršen, već stvaran muškarac

On ne mora da bude moj vitez na belom konju. Ne mora da bude skupo obučen. Ne mora čak ni da izgleda na određeni način ili ima određeni posao ili status. Ne mora uvek da bira reči. Ne mora uvek da me stavlja na prvo mesto. Ne mora da kupuje skupe stvari ili me vodi na raskošne sastanke samo da bi zadržao moju pažnju. On samo treba da bude ono što tako savršeno nesavršeno jeste. Zato što ću ga voleti baš takvog. Jer, konačno sam shvatila da mi ne treba savršen, već stvaran muškarac. Vidite, shvatila sam da se ne radi o tome da imate pored sebe muškarca na kojem vam svet zavidi.

Shvatila sam da ljubav nije veza koja nikada ne bledi, koja se nikada ne dovodi u pitanje, u koju se nikada ne sumnja. Jer, ljubav je neuredna. Ljubav je komplikovana. Ljubav je zamišljena da bude nesavršena. Zato što smo i mi nesavršeni. I zato mi nije važno da li imam najboljeg, idealnog i savšenog muškarca pored sebe. Ne želim muškarca koji uvek radi pravu stvar, nikada me ne izaziva, nikada ne raste sa mnom, nikada se ne menja, ne pravi kompromise ili ne pravi greške. Dosta mi je privremene ljubavi i površnih muškaraca, ljubavi koja izgleda divno na površini, ali joj nedostaje sva dubina i zbrka nečeg stvarnog. Nije mi stalo da imam nešto na šta svet gleda i kaže: „To je savršeno“. Savršeno je precenjeno. Želim stvarno. Želim čoveka koji će se svađati sa mnom, čoveka koji će praviti greške, ali koji će pasti, ustati i hrabro početi sve ispočetka sa mnom pored sebe. Želim muškarca koji me tera da postanem bolja, čoveka koji veruje u mene, ali zna da uvek ima prostora za napredak u oboma.

Ne treba mi idealna ljubav, već ona koja vredi

I ne, ne tražim previše. Shvatila sam da sam tražila previše onda kada sam tražila i čekala savršenog muškarca iz bajki i snova. Shvatila sam da jureći savršenog muškarca jurim iluzije, a bežim od istinske sreće. Ne treba mi idealna ljubav, već ona koja vredi. Ona koja traje. Ne treba mi savršen muškarac, već muškarac koji će me jednostavno uhvatiti za ruku i reći mi da će sve biti u redu kada bude teško. Rame za plakanje. Podrška. Poljubac u čelo. Ne trebaju mi veliki bicepsi, buketi od sto ruža i slatkorečivost.

Verujem u skromnost i značaj malih, ali iskrenih stvari. Želim muškarca koji ima iskrene namere i strast koju osećam u kostima. Ne želim superheroja, šarmantnog princa, spasioca. Ne želim ništa drugo osim jedne nesavršene, dobre duše, koja sa mnom prepliće svoje ruke, srce i život. Želim da biramo jedno drugo, gradimo jedno drugo, nerviramo jedno drugo i volimo jedno drugo svakog dana. Ne treba mi savršen, već stvaran muškarac. Takvog - vredi čekati. Takvog ću zapravo i dočekati.