Da li poznajete osobu koja je ubeđena da je sve što kaže ili misli grandiozno? Gladna moći? Nesposobna da sagleda svoje mane? Ova osoba je možda megalomanijak. Obično, megalomanijaci imaju tendenciju da omalovažavaju druge, jer se osećaju superiorno. Iako je uobičajeno naići na ljude koji su ponosni na sebe, imaju mnogo samopouzdanja i misle da su sposobni da urade bilo šta, nije tako lako sa sigurnošću znati da li su to megalomanijaci ili ne, s obzirom da je megalomanija retka. Ali, osim njihovog ogromnog ega, koji nekad prevazilazi egoističke i narcističke crte ličnosti, kako zaista prepoznati megalomanijaka?

Šta je megalomanija?

Megalomanija je psihopatološko stanje koje karakterišu lične fantazije i zablude o moći, relevantnosti, svemoći, kao i previše samopoštovanja i ega. Izraz megalomanija istorijski je korišćen kao stari naziv za narcisoidni poremećaj ličnosti, a danas se koristi kao ne-klinički ekvivalent tome. Tačnije, megalomanija je psihološko stanje koje spada pod i prepliće se sa simptomima narcisoidnog poremećaja ličnosti. Stoga, megalomanijaci su ljudi sa vrstom narcističkog poremećaja ličnosti koji opreuveličavaju svoja dostignuća i misle da su jedinstveni, posebni, bolji od drugih i neophodni svetu, što ih čini toksičnim a i potencijalno opasnima.

Razlika između megalomanijaka i narcisa

Megalomanija i narcizam su izuzetno slični, isprepletani pojmovi. Međutim, imaju malo drugačije konotacije. Narcizam uključuje preokupaciju sobom, odnosno preveliku količinu ljubavi i divljenja prema sebi. Megalomanijak podrazumeva uspešniju definiciju narcisa, gladnijeg moći. Dok narcisi često imaju iluzije o sopstvenoj vrednosti i veličini, megalomani to uvek imaju, bez greške. Istorijskim likovima kao što su Napoleon, Hitler i Staljin često se pripisuju megalomanske i narcističke osobine. U stvari, te osobine su ih ohrabrile da slede svoj cilj da vladaju celim svetom. Ako obratite pažnju na ponašanje ovih vođa, shvatićete da su svi oni mislili da su jedini sposobni ljudi na svetu da spasu svoju domovinu i osvoje druge zemlje. Osećali su da je njihovo postojanje neophodno svetu i stoga su nastavili da traže beskonačnu moć. Kao što je istorija pokazala iznova i iznova, megalomani na kraju često postaju opasni ljudi, koji su spremni da urade nezamislivo da bi dobili moć, zbog čega ih je važno prepoznati i u svakodnevnom životu.

Kako prepoznati megalomanijaka?

Da bi saznali da li je osoba megalomanijak, odnosno da ima ovu vrstu poremećaja ličnosti, psiholozi obraćaju pažnju na to da li ona ima zablude ili fantazije o moći, relevantnosti i svemoći koje ih navode na to da misle da su bolji od svih. Oni će pokušati da dobiju društvenu potvrdu, koju povezuju sa položajem moći. Međutim, iako pokazuju veliko samopouzdanje, nedostaje im naklonosti i osećaju se prazno i inferiorno iznutra.

7 karakteristika megalomanijaka

• Uobraženost. Megalomanijaci veruju da su neophodni svima, svetu, kao i bolji i sposobniji od drugih. Imaju tendenciju da precenjuju sebe i pripisuju sebi izvanredne sposobnosti.
• Osećaju se neuništivi i sposobni da reše svaki problem koji im se nađe na putu. Oni su snalažljivi i manipulativni i tako dolaze do pozicija moći, bez preterane empatije prema bilo kome ko im se nađe na putu.
• Osećaj svemoći. Megalomanijaci često stavljaju druge ljude na “test”, kako bi se mogli uporediti sa drugima i pokazali da su bolji od svih ostalih.
• Ne priznaju svoje greške, tako da nikada ne uče iz njih, jer smatraju da su superiorni.
• Narcisizam. Megalomanijaci imaju narcisoidnu i idealizovanu sliku o sebi, kao i izuzetno izražen ponos.
• Hipersvesnost. Megalomanijacu poklanjaju neuobičajeno veliku pažnju i svest reakcijama i mišljenjima ljudi na ono što rade ili govore. Ako ih ljudi odbiju ili kritikuju, misle da su ti ljudi problem, a ne oni.
• Sujeta. Sujeto megalomanijaka podržava i hrani njihov snažni ego, koji raste kao rezultat osećaja superiornosti.

Šta se krije iza megalomanije?

Sada kada znate šta je megalomanija i kako prepoznati megalomanijaka, verovatno se pitate zašto bi iko bio takav? Pa, kao i sa svakom devijacijom ličnost, i megalomanija ima uzrok. Megalomanijaci zbog svog prenaglašenog ega i idealizovane slike o sebi odbijaju da prepoznaju da duboko u njima postoji uplašena, samosvesna osoba, koja traži ljubav, prihvatanje i odobravanje. Na primer, nedostatak ljubavi ili podrške u detinjstvu doprinosi tome da osoba postane ekstremno egocentrična. Megalomanijaku njegovo previsoko samopouzdanje pomaže da se to nadoknadi. Zato, koriste svoju nadmenost i nameću svoju lažnu svemoć kao odbrambeni mehanizam. S druge strane, zbog straha od inferiornosti, oni ismevaju ili na neki način kažnjavaju svakoga ko čini da se osećaju ugroženima i, kao posledica toga, nanose štetu svakome za koga misle da je pretnja njihovom egu. Međutim, razlog za to je da zapravo postoji vrlo nesigurna osoba koja se oseća nedovoljno sposobnom ili uspešnom iza maske megalomanijaka. Pokušavajući da preuveličaju svoje sposobnosti i dramatizuju svoja dostignuća, megalomanijaci nesvesno ispoljavaju manjak samopoštovanja i nesposobnost suočavanja sa frustracijom ili nekompetencijom. Njihova arogancija može učiniti da se osećaju dodatno usamljeno, jer ih ljudi jednostavno ne prihvataju. Njihov osećaj superiornosti može ih naterati da se drže podalje od bilo koga koga smatraju inferiornim, a ta usamljenost dovodi do neizbežne emocionalne praznine, koja može naštetiti njihovom blagostanju, pogotovo ukoliko nastavljaju da pokušavaju da je popune megalomanijom.

Megalomanija u vezi: kako se nositi sa megalomanijakom?

Između osećanja inferiornosti, nepravde i poniženja, nije lako nositi se sa nekim sa prevelikim egom, poput megalomanijaka. Dakle, šta raditi ukoliko shvatite da ste u vezi ili braku sa megalomanijakom? Ozbiljno razmislite o tome da li želite da pokušate da vodite bitku za koju nema garancije da ćete dobiti. Istražite poremećaj megalomanije koliko god možete. Bilo da ste u vezi sa megalomanijakom, ili je to vaš prijatelj ili kolega, morate reagovati na vreme. Problem je u tome što pojedinac sa ogromnim egom poput megalomanijaka neće dobro podneti kritiku, čak i ako je konstruktivna. Stoga, nikada ne bi trebalo da napadate megalomanijake direktno, posebno ne agresivno. Ova vrsta osobe može biti prilično zastrašujuća u sukobu, jer joj dirate njenu osnovu - ego. Stoga treba da izrazite svoje mišljenje uz poštovanje, a prenošenje svojih emocija u reči je dobar način da naterate egocentričnu osobu da shvati da je otišla predaleko. U zavisnosti od konteksta, moguće je dobiti i pomoć od terapeuta. Na primer, ako ste u vezi sa megalomanijakom, a već ste pokušali neuspešno da popravite situaciju. Izražavanje svoje zabrinutosti psihologu može biti veoma oslobađajuće. Ponekad je neophodno imati nekoga neutralnog da identifikuje stavove i mane koje treba poboljšati sa obe strane, kao i da se stručno pozabavi sa megalomanijakom, koji ima poremećaj ličnosti.