Koliko god godina imali, u nama i dalje negde čuči dete koje smo nekada bili. Detinjstvo koje smo imali u velikoj meri utiče na naš razvoj kao ličnost, i oblikuje naš pogled na svet. Roditelji su nam, najčešće, uzor tokom čitavog života, čak i kao odraslim ljudima, dok su, kada smo mali, oni jedini uzor koji imamo ispred sebe. Naš odnos sa njima tokom detinjstva, kao i njihovo ophođenje prema nama i emocije koje su nam pružali u velikoj meri nas formiraju, pogotovo kada je u pitanju naš ljubavni život i naše viđenje partnerskih odnosa, bili mi toga svesni ili ne.

Kako detinjstvo utiče na naš ljubavni život

Čak i ukoliko ih se danas ni ne sećate, moguće je da su neke stvari ostavile dubok trag na vama, a da to niste ni primetili, te umešale prste kada je došlo vreme da sami pojmite ljubav, prvenstveno u romantičnom smislu. Kako detinjstvo utiče na vaš ljubavni život, možete pročitati ispod a šanse su i da ste se sa njima susreli još od malih nogu.

Emotivna udaljenost/rezervisanost

Dete koje su roditelji odgajali sa puno ljubavi, podrške i brige, jednog dana prenose ovu privrženost na drugu osobu, koju doživljavaju kao nešto što je dobro i sigurno. Dete odgajano u atmosferi u kojoj roditelj ne pokazuje preteranu naklonost ili je nedosledan u izražavanju bliskosti i emocija, čak i dete razvedenih roditelja, uči da ljudima ne može lako verovati. Ono je naučilo da veze nisu nešto što je sigurno ili konzistentno, te da se mogu veoma brzo i lako promeniti ili završiti. Za jedno dete, kojem je potrebna povratna emotivna konekcija i privrženost, ovo je poražavajuće. To isto dete, kasnije, kao formirana odrasla osoba neprestano vapi za emotivnom stabilnošću. Partnerski, pa i drugi odnosi, čine ga nemirnim i nesigurnim, jer uvek strahuje od odbacivanja i moguće promene emocija.

Problemi sa poverenjem

Dete koje je odrastalo uz roditelje koji su ga ohrabrivali razumevanjem, i pomagali mu da razume i reši čak i jednostavne probleme, te bili tu za njega kao oslonac, verovatno će izrasti u osobu koja veruje drugima i veruje da se svi međusobno trebamo pomagati i podržavati. Odbačeno dete, koje su roditelji odaljili od sebe, ili jednostavno nisu bili tu da ga usmere pravim savetima i konstruktivnim razgovorima, mora da nauči da se samo nosi sa svim problemima sa kojima se tokom života susretne. Kada odrastu, deca koja potiču iz ovakvih porodičnih odnosa smatraju da ih partner neće zaštititi ili im pomoći, jer su navikli da budu okrenuti sami sebi, te smatraju emotivne veze opasnim, jer u partneru ne vide oslonac i podršku, i nemaju dovoljno poverenja da mu se obrate za pomoć ili savet.

Problemi u uspostavljanju i poštovanju granica

Ukoliko se tokom detinjstva osećamo voljeno i poklanja nam se zdrava mera pažnje, naučimo da svako zaslužuje svoj prostor i vreme, kao i da svi imaju potrebe koje se moraju uvažavati. Dete kojem je večito falilo pažnje i ljubavi ne dobija „dovoljno prostora“, već ga ima na pretek. Kada odraste, više će ceniti nezavisnost i svoj prostor, nego osećati potrebu da udovolji ljudima oko sebe. Takođe će imati problema kada je u pitanjue tumačenje tuđih potreba po pitanju lične slobode i prostora. Ovo često dovodi do toga da kada se susretnu sa nekim ko im pruža snažan, bezuslovan osećaj pažnje, posvećenosti i ljubavi, ne mogu u potpunosti da prihvate ovo osećanje, jer ne znaju kako.

Strah od neuspeha

Posvećen roditelj treba da nauči svoje dete da je neuspeh normalna stvar u životu, te da trebamo težiti najboljem, ali isto tako i prihvatiti poraz. Emotivno nestabilan roditelj posegnuće za kažnjavanjem deteta ukoliko ono ne ispuni njegova nametnuta očekivanja, što je nešto čemu veoma često možemo svedočiti. Usled ovoga, buduća odrasla osoba osećaće da ukoliko ne uspe u nekom svom poduhvatu, nameri ili ako omane u bilo kom pogledu, ne zaslužuje ljubav, podršku ili odobrenje. Kada su u pitanju ljubavni odnosi, to je veoma teška situacija za partnera, koji će potpuno bespomoćno morati da gleda kako mu odabranik/odabranica tone u sunovrat, zbog određene prepreke sa kojom se suočio/la.

Manjak samopoštovanja

Roditelji bi trebali dosledno iskazivati odobravanje i pažnju, te pokazati deci da su voljena i dobra, baš onakva kakva jesu, uprkos svim greškama ili neuspesima. Toksičan i preterano kritičan roditelj kod deteta konstnatno stvara sumnju, te dete nije u stanju da na zdrav način izgradi čvrsto samopouzdanje i samopoštovanje. Kao odrasla osoba, ne ume da prepozna svoje prednosti i vrline. Kada je u pitanju njen/njegov ljubavni život, često se zapliće u štetne i toksične odnose, bez sposobnosti da prepozna alarmantno ponašanje i crvene zastavice kod partnera koje bira, jer nije sigurna u sebe i ono što zaslužuje.