Čulo sluha veoma je važno za čoveka – ono je jedan od načina kako doživljavamo svet oko sebe. Kada razgovaramo, slušamo muziku ili zvuke prirode, osećamo se dobro. Ali, nisu svi zvuci prijatni. Buka nas ometa u obavljanju aktivnosti, remete nam san, koncentraciju i emocije. Vrednost i lekovitu moć tišine svako je osetio barem jednom. Tišina je utešna i udobna. Otvara nas ka mašti, inspiraciji, miru, skladu i hrani naš um, telo i dušu, dok buka sveta crpi našu kreativnost i korensku povezanost sa sobom. Nauka je konačno razotkrila lekovitu moć i iznenađujuće prednosti tišine, kao i da je ona možda upravo ono što nam je potrebno da bismo se oporavili. U nastavku, oktrivamo 5 magičnih razloga zašto je tišina lekovita po naše zdravlje, um i dušu.

Tišina - lekovita moć i prednosti

Svi nekako znaju da uživanje u kratkom trenutku izabrane tišine ima veliku terapeutsku moć. Kažemo „izabrane“, jer su različiti eksperimenti pokazali da kada su ljudi podvrgnuti potpunoj izolaciji i tišini danima ili nedeljama, dolazi do štetnih efekata. Mi smo društvena bića i potrebni su nam interakcija i okruženje puno podsticaja da živimo i razvijamo se. Ali, baš kao što su nam potrebna iskustva puna dijaloga, muzike i društvenosti, naš mozak takođe žudi za trenucima tišine. Ovo nije hir - to je fiziološka potreba, kao što su glad ili san. U stvari, sada bismo sa sigurnošću mogli reći da bi tišina trebala da bude deo jednog od najosnovnijih nivoa u Maslovovoj hijerarhiji ljudskih potreba. Ponekad je dovoljno samo pet minuta tišine da povratite svoju smirenost, ravnotežu i mir. Samo kratak trenutak daleko od buke i beskrajnih razgovora i, odjednom, magično, naš mozak i telo počinju da rade na sasvim drugom nivou.

Zašto nam je potrebna tišina?

Zanimljivo je da sama reč “buka” potiče od latinske reči “nausia” ili “noxia”, što znači povreda, šteta, oštećenje. Slučajnost? Ne bismo rekli. Mnogobrojna istraživanja su nam više puta dokazala da buka ima snažan fizički efekat na mozak, izazivajući povećanje nivoa kortizola - hormona stresa. Zvuk putuje do našeg mozga kao električni signal. Čak i kada spavamo, ti zvučni talasi izazivaju reakcije u našem telu i aktiviraju amigdalu, deo mozga koji je povezan sa pamćenjem i emocijama, dovodeći do oslobađanja hormona stresa. Stoga, život u kontantno bučnom okruženju dovodi do toga da smo konstantno izloženi ekstremno visokim nivoima ovih štetnih hormona. Buka je takođe povezana sa povišenim krvnim pritiskom, srčanim bolestima i slabim snom. Međutim, nauka danas ne samo da ima dokaze o tome koliko je buka štetna, već i da je tišina lekovita i izuzetno važna za naše zdravlje i psihičko i emotivno blagostanje.

5 razloga zašto je tišina lekovita i neophodna

Tišina podstiče stvaranje novih moždanih ćelija

Živimo u svetu zasićenom bukom. Televizija, naši omiljeni muzičari koji nam sviraju kroz slušalice dok hodamo ulicom, saobraćaj, razgovori prolaznika, pozadinska muzika u prodavnicama... Živimo u svetu u kojem tišina ne postoji, gde je zvuk neizbežan deo života. Kada bismo mogli da uživamo u pet minuta potpune tišine dnevno, dogodilo bi se nekoliko stvari. Jedna od njih je da bi se nove ćelije razvile u hipokampusu - području mozga povezanim sa našim pamćenjem i emocijama. Druga stvar koja bi se desila je da bi nam ove ćelije omogućile da jasnije razmišljamo i bolje povežemo sa svojom okolinom i sobom samima.

Tišina razvija empatiju

Ova lekovita moć tišine je izuzetno zanimljiva. Postoje mnoge oblasti mozga koje su povezane sa emocijama i empatijom, a jedna od njih je desni gornji kolikulus. Dokazano je da, kada je ovo područje oštećeno, naša empatija je smanjena. Takođe, postajemo sporiji u donošenju odluka i pokazujemo manje interesovanja za ono što je oko nas. Otkriveno je da uživanje u trenucima mira i tišine barem pet minuta svakog dana poboljšava funkcionalnost ovog dela mozga. Shodno tome, tišina povećava sposobnost našeg mozga da oseti empatiju i postane uzbuđeniji i svesniji. Tišina, stoga, nije samo odličan način za smanjenje stresa, već oslobađa i serotonin, endorfine, oksitocin – hormone sreće i zadovoljstva.

Tišina smanjuje stres

Kada smo izloženi buci, amigdala postaje aktivna. Ova mala struktura u mozgu je poput našeg zaštitnika od opasnosti i pretnji, tumačeći rizike oko nas od kojih treba da bežimo. Koliko god izgledalo zapanjujuće, glasna buka ili zvuk saobraćaja iritiraju i aktiviraju ovu oblast mozga, koja kao odgovor na stres stimuliše oslobađanje hormona stresa.

Tišina pouspešuje fokus, svest i pamćenje

Za razliku od buke, nekoliko trenutaka tišine poboljšava naš osećaj blagostanja. Za vreme koje provodimo u tišini, mozak skladišti i obrađuje informacije. Stoga, tišina nam pomaže da se fokusiramo, skoncentrišemo, dobijamo nove ideje i kreiramo nova rešenja. Samim time, postajemo sigurniji u način na koji doživljavamo svet i postajemo fokusiraniji kada donosimo odluke. Ne možemo zanemariti tišinu i njen pozitivan efekat na naše kognitivne procese. Tišina jača naše pamćenje, bolje fokusira našu pažnju, omogućava nam da brže obrađujemo informacije i čini da imamo osećaj da je naša svest „probuđena“. Tada se osećamo povezaniji sa sadašnjošću i spremniji za ono što nam ona može doneti.

Tišina je dobra za zdravlje

Opšte je poznato da ćemo imati bolji kvalitet sna, koji je sam po sebi regenerativan i lekovit za naš um, dušu i telo, ukoliko ne postoji izvor buke koji ga remeti. Međutim, samo nekoliko trenutaka provedenih u tišini u toku dana može pomoći osobama koje pate od nesanice i iscrpljenosti, kao posledice. Tišina takođe blagotvorno deluje na naše srce i nervni sistem – par minuta tišine pomaže u u snižavanju krvnog pritiska i broja otkucaja srca.

Tišina kao lek za dušu i telo

Buka čini da gubimo koncetraciju i kognitivnu snagu - dovodi do stresam udaljavanja od sebe i lošijeg funkcionisanja mozga. Srećom, studije sve više ukazuju na važnost provođenja vremena u tišini, koja ima lekovitu moć da regeneriše ono što je izgubljeno u zvukovima. Stari spiritualni vodiči i filozofi su odavno znali da tišina leči - ona nas uvodi duboko u naše biće, umiruje, izoštrava i balansira naše telo i um. Sada, nauka konačno potvrđuje isto. Tišina kao osnovno i jednostavno iskustvo, može biti lekoviti balzam kojim možemo da "zalečimo" i “utišamo” naš haotični, užurbani moderni tempo života. Kao što je Fridrih Niče rekao: „Put do svih velikih stvari vodi kroz tišinu“. Stoga, hajde što češće da idemo tim tihim putem i biramo tišinu. Naučimo da se, s vremena na vreme, isključimo iz bučnog spoljašnjeg sveta u kojem živimo, kako bismo imali lekovitu šetnju kroz naše tihe unutrašnje univerzume, koja nam je neophodna.