“Naš univerzum poklanja svakoj duši njenog blizanca - odraz nje same, njenu srodnu dušu, i bez obzira gde se oni nalaze ili koliko su udaljeni jedno od drugog, čak i ako su u različitim dimenzijama, uvek će se pronaći. To je sudbina. To je ljubav.”, rekla je Džuli Dilon.
Moj samački život je bio sjajan i uopšte ne žalim zbog vremena koje sam provela stičući raznorazna iskustva i otkrivajući sebe. Ali, znam da sam konačno spremna da se skrasim. U stvari, spremna sam da se skrasim neko vreme. Da pronađem svog “blizanca”, kako kaže Džuli. Svoju srodnu dušu. Imala sam i više nego dovoljno svog parčeta torte - zabave, izlazaka, sastanaka. Osećam da se taj deo mog života gotov i srećna sam što je tako. Sada je vreme da te upoznam i da te volim.
Ceo ovaj proces čekanja tebe, moje srodne duše, izgleda kao večnost. Bukvalno imam osećaj da traje zauvek. A, u neku ruku možda i traje. Možda se poznajemo oduvek. I volimo zauvek. Takođe znam da se tako osećam, jer jedva čekam da te volim. Jer jedva čekam taj trenutak. Naš susret. Trenutak kada ćeš ući u moj život i zavoleti me, onakvu kakva jesam, a ne onakvu kakva moram da se pretvaram da jesam. Znam da ćeš biti vredan čekanja. Znam da je to što ćemo imati vredno čekanja. I zato, iako te jedva čekam, biću strpljiva. A, do tada, pisaću ti. Opisaću ti kako ću te voleti i kako ćeš znati koliko te volim.
Moja srodna dušo, biću tu kada stigneš - do tada, pisaću ti o tome…
Izgradićemo svoje malo kraljevstvo, gde naša ljubav može da teče slobodno, bez ikakvih osuda i ograničenja. To će biti naš raj, gde će naše duše biti zajedno zauvek. U kojem ću te voleti. Bićemo neuništivi. Naša ljubav će biti ključ koji otvara vrata svih zaključanih soba naših sumnji, nesigurnosti i stvari sa kojima nikada nismo imali hrabrosti da se suočimo. Stvari koje smo se bojali da otkrijemo i saznamo. Znaćeš šta osećam prema tebi, prema izrazu mog lica. Kada me pogledaš u oči, znaćeš tačno kako se osećam. Neće biti potrebe da verbalno izražavamo svoje emocije ili pišemo emotivna ljubavna pisma, jer će naša tela govoriti umesto nas. Kažu da su oči prozor u dušu, a pošto su naše duše savršeno kompatibilne, samo jedan pogled će pričati čitave bajke o tome kako se oboje osećamo. O tome koliko se volimo. O tome kako se volimo.
Kako ću te voleti?
Voleću te pružajući ti stalnu podršku. Stajaću na tvojoj strani, pri svakoj maloj stvari koju uradiš. Pri svakom koraku, unapred ili unazad. Voleću te tako što ću podržavati svaku tvoju odluku. Tako što ću verovati tebe i u ono što misliš da je ispravno. U ono što želiš i o čemu sanjaš. Čak i ako u tome ne uspeš, uvek ću biti tu da te utešim, zagrlim, podignem i ohrabrim da pokušaš ponovo. Voleću te tako što će moje uho uvek biti spremno i željno da te sasluša. Tako što će moje ruke uvek biti spremne da te zagrle, usne da te poljube, a dlanovi da te dodirnu i izleče. Voleću te tako što ću ti pričati najlepše bajke o tome koliko te volim, a nekada ću te voleti i bez reči. Kada ti to bude potrebno, voleću te samo lekovitim zagrljajima i u lekovitoj tišini.
Kako ćeš znati koliko te volim?
Znaćeš koliko te volim tako što ću se potruditi da osetiš da naši životi nisu vredni življenja, ako nismo jedno kraj drugoga. Da si ti taj kojeg sam čitav život čekala. Znaćeš da te volim jer ćemo biti intelektualno kompatibilni. Jer ćemo biti neobjašnjivo povezani. Ti ćeš razumeti moje šale, a ja tvoje. Počećemo da se smejemo glupim, beznačajnim stvarima koje niko drugi ne smatra smešnim, osim nas. Pričaćemo o stvarima koje samo nama imaju značaj.
Ti ćeš izazivati mene i ja ću tebe, i na taj način, naša veza nikada neće biti dosadna. Nastaviće da sija u istoj količini kao kada smo se prvi put sreli. Moja srodna dušo, hemija koju ćemo imati biće jača od svake eksplozije. Biće to električna atrakcija. Ona od koje se svaki atom u telu naježi i zaigra. Nešto što će nas sve više približavati jedno drugom, iz dana u dan, dok nas ima, a što nikada nećemo znati da definišemo ili mu damo ime. Bićemo najbolji prijatelji, jer neće biti osobe na svetu koja će te razumeti kao ja. Moći ćeš da mi se poveriš i da mi ispričaš svoje najveće tajne i najdublje strahove. Razumeću, jer ću te voleti.
Voleću te kao nikoga do sada…
Voleću kao nikada do sada. Voleću te kao nikoga drugog. Znam to. Voleću te i onda kada se budemo svađali oko toga čiji je red da opere sudove ili usisava. Voleću te čak i kada ti jezik bude brži od pameti, pa kažeš nešto što ne misliš i povrediš me. Jer ću znati da to ne misliš. Voleću te i kada ostaviš svoje prljave cipele u hodniku. Voleću te i ako dođe do poplave u kupatilu nakon što se tuširaš. Voleću te, jer kada god me budeš pogledao u oči, taj jedan pogled će mi biti dovoljan da vidim da smo savršeni jedno za drugo.
Da se podsetim i nikada ne zaboravim koliko te volim. Da ne zaboravim koliko ti mene voliš. Zašto ću te toliko voleti? Nije važno. Zar ljubav mora da ima ime? Razlog? Voleću te, jednostavno zato što si to ti. Jednostavno, zato što nam je suđeno da budemo zajedno. Jer smo se pronašli, među milionima drugih. Jer smo uhvatili pogled jedno drugoga, u milionima drugih pogleda. Jer oni nisu bili magični. Jer u njima nismo videli svoj odraz i svoju budućnost. Jer samo o tvojima mogu da pišem, pre nego što sam ih uopšte upoznala. Pre nego što sam ih uopšte ugledala. Moja srodna dušo, spremna sam, strpljiva i čekam te. Sada znaš koliko i kako ću te voleti, kada stigneš. Do tada, nastavljam da ti pišem.