Ispunjavajuća, uspešna romantična veza je susret jednakih. Mišljenja i osećanja oba partnera se priznaju, a o međusobnim potrebama podjednako vodi računa. Odgovornosti se dele, a oni napreduju i pojedinačno, i kao par, ostavljajući jedno drugom prostora za nezavisnost i rast - odvojeno i u paru. Međutim, dinamika moći u većini odnosa nije 50/50. Uobičajeno je da jedna osoba ima više poleta i inicijative, dok druga teži da klima glavom i pasivno se slaže sa svime. Iako ovo može izgledati kao harmoničan spoj, vremenom može izazvati mnogo problema u vezi, gde i pasivan i aktivan partner nakon nekog vremena mogu postati ogorčeni - svako iz svojih razloga. Znati kako da prepoznate pasivnost u vezi, a zatim je i prevaziđete, može biti ključno za uspeh vaše veze. Da li ste vi aktivan ili pasivan partner? Ko vuče konce u vašoj vezi? Nastavite da čitate da biste saznali šta je pasivnost u vezi, kako prepoznati pasivnog partnera i kako da se nosite sa ovom uobičajenom neravnotežom snage i odgovornosti u odnosima.
Šta je pasivnost u vezi i šta ona podrazumeva?
U mnogim vezama, odnos snage je nejednak. Tipično, jedan partner se ponaša odgovorno i proaktivno rešava probleme, dok je drugi opušten i neodlučan. Kada se problem pojavi, aktivni partner preuzima volan i odmah se “baca” na njegovo rešavanje. Pasivni partner zauzima zadnje sedište, čekajući uputstva druge osobe ili da partner to reši umesto njega. Na primer, pasivni partner možda neće ni primetiti sijalicu koja je pregorela, dok će aktivni partner to uočiti i odmah će rešiti problem. Ova dinamika “vođe i sledbenika” u vezi može funkcionisati neko vreme. Na početku veze, ova polarna razlika može biti osvežavajuća za obe osobe. Pasivni partner se može diviti nečijim veštinama rešavanja problema, odlučnosti i snalažljivosti. Aktivni partner može da uživa u svojoj dominaciji ili da voli opušten i bezbrižan stav druge osobe. Ali, vremenom može da počne da nas izluđuje ono što nam se najviše dopalo. Pasivni partner misli da druga osoba uvek previše burno reaguje, da vidi probleme tamo gde ih nema, da treba da se smiri i manje kontroliše, dok aktivni partner smatra da je druga osoba lenja, neodgovorna i nezrela. Pasivnost u vezi može postati glavna tačka konflikta, kako vreme prolazi. Često, ova dinamika odražava ono što je pojedinac naučio kao dete i adolescent. Da li su roditelji bili zauzeti, te su morali su da preuzmu svu odgovornost? Da li ih je kontrolisao roditelj, koji je sve radio umesto za njih? Odgovor na šasivnost u vezi, pa čak i aktivnost, se uglavnom krije u ovim izvorima.
Kako prepoznati pasivnog partnera?
Pasivni partner obično umanjuje probleme i uvek odlučuje da se “njima pozabavi kasnije”. Ova osoba retko preuzima odgovornost ili samostalno donosi važne odluke. Više voli da se oslanja na aktivnog partnera kada je u pitanju rešavanje svakodnevnih problema, kao što je rezervacija stola u restoranu ili pravljenje liste namirnica. Pasivni partner takođe će uglavnom za sve tražiti mišljenje, savet ili odobrenje svog partnera i spremno pristati na sve što on želi ili kaže. Ali, ne zato što je toliko “divan” - već zato što je to lakše nego preuzeti stvari u svoje ruke. Jedan od načina kako prepoznati pasivnog partnera u vezi je da se uvek ponavljaju isti razgovori o odgovornosti. Ako se jedan partner stalno žali da mora da bude “glavni” i da radi sve, velike su šanse da druga osoba pokazuje pasivnost u vezi.
Kako se nositi sa pasivnim partnerom?
Nažalost, pasivnost u vezi može trajati zauvek ili sve dok se aktivni partner ne zasiti i ne izgori dovoljno da ode ili dok se pasivni partner ne umori od prividne drame, napetosti i osećanja da je stalno napadnut i kontrolisan. Izlaz iz ovoga je stvaranje situacije u kojoj svi dobijaju i koja odgovara ličnosti svakoga, a to počinje racionalnim razgovorima o rešavanju problema. Ako ste aktivni partner, verovatno se osećate iscrpljeno, iskorišćeno i ogorčeno. To vas može učiniti kritički nastrojenima, zajedljivima i naterati da kontrolišete drugu osobu. Zauzvrat, pasivni partner se može osećati nepravedno, inferiorno, kao da je konstantno kritikovan i omalovažavan. Razgovori o pasivnosti u vezi često prerastu u svađe o tome ko je u pravu, ko više stvari radi, i obično donose više štete nego koristi. Možda, kao aktivni partner terate svog partnera da preuzme više inicijative, iako se on može braniti i odbijati vaše pritužbe ili se osećati kao da ste arogantni i nezahvalni. Zbog toga je pre svega veoma važno pristupiti ovim razgovorima sa ljubavlju i poštovanjem. Razgovor o problemu pasivnosti u vezi je prvi korak ka njegovom rešavanju. Preporučljivo je izbegavati preoštro kritikovanje pasivnog partnera i nazivati ga negativnim epitetima, na primer, lenjim, nemarnim, neodgovornim i slično. Najefikasnije je ako svoju brigu i nezadovoljstvo iznesete bistre glave, objasnite šta vam smeta direktno i otvoreno, a zatim zajedno poradite na strategiji.
Kako iskoreniti pasivnost u vezi?
Efikasna strategija za prevazilaženje ovih razlika i usklađivanje sa svojim partnerom je da efikasno komunicirate i udružite se kako biste stvorili rešenje koje funkcioniše za obe strane. Ovo će verovatno zahtevati od oba partnera da se promene i naprave kompromis. Evo nekoliko stvari koje možete isprobati, ukoliko želite da iskorenite pasivnost u vezi i budete ravnopravniji partneri, umesto da se delite na “aktivnog” i “pasivnog”:
Razumite međusobne tačke gledišta
Dobro razumevanje sebe je neophodno za funkcionisanje sa bilo kime drugim. Aktivni partner ima tendenciju da se nosi sa stresom tako što je preduzimljiv i traži rešenja što pre. Pasivni partner koristi izbegavanje da se nosi sa neprijatnim situacijama. Ovakvo ponašanje izaziva konflikte u vezi i dovodi do nesklada. I aktivnom i pasivnom partneru bi koristilo da prvo prepoznaju, uvide i prihvate svoje neefikasne obrasce ponašanja, da bi mogli poraditi na njima.
Promenite obrasce ponašanja
Da biste imali zdraviji i zadovoljavajući odnos, aktivni partner treba da nauči kako da se prepusti, dok pasivni partner treba da usvoji proaktivniji pristup životu. Ukupna promena koja je potrebna da se iskoreni pasivnost u vezi i ovaj nesklad jeste da pasivnija osoba treba da preuzme više odgovornosti, bude asertivnija i bavi se pitanjima koja joj stvaraju anksioznost umesto da ih izbegava, dok aktivna osoba treba da odstupi, nauči da se smiri i ne reaguje burno, te dozvoli drugoj osobi da se nosi sa situacijama na svoj način, te joj tako da prostora da bude proaktivna.
Podelite odgovornosti
Ukoliko aktivni partner oseća da su odgovornosti neuravnotežene i da obavlja sav težak posao, vreme je za širu diskusiju o podeli odgovornosti. Aktivni partner mirno treba da kaže da ima previše na svom tanjiru i da moraju ravnomernije da raspodele odgovornosti, a pasivnija osoba da da sve od sebe da ne postane defanzivna, ukopa se u mestu ili prati samo ono što joj je rečeno. Ono što oboje želite da uradite jeste da izbegnete da se upuštate u raspravu oko toga čija je stvarnost ispravna i koliko toga radi, koja se može beskonačno vrteti u krug. Pasivni partner treba da istupi i preuzme na sebe porciju odgovornosti, kako bi teret bio ravnopravan, pasivnost u vezi se iskorenila, a samim time prevelika aktivnost drugog partnera smanjila.