Dopusti mi da te volim. Da, ti. Znaš ko si. Znam da je to u krajnjoj liniji ono što i želiš – sve što želiš je da budeš voljena. Duboko, bezuslovno, iskreno i zbog onoga što zapravo jesi. Ovde sam da ti kažem, da ne moraš da brineš, jer je to ono što jedino i želim - ne trebaju mi dalja uputstva, zahtevi, ne treba mi više podsticaja. Te stvari sam već razradio sam. Želim da znaš da ne ulaziš u nešto iz čega nemaš izlaza - nikada te ne bih saterao u ćošak ili pokušao da te nateram na nešto što za tebe nije dobro. Sve što želim je da te volim, onako kako o tome već dugo maštam. I zato ti pišem ovo pismo - kako bi znala šta te čeka, kada mi se tu i pridružiš.

Tebi, ženi koju ću voleti...

Želim da ti kažem da već mogu da nas zamislim zajedno, živopisno, kao da si već tu. Mi smo kao dvoje dece koja se igraju, ti i ja. Trčimo kroz naš komšiluk po svežem i sunčanom prolećnom danu, usput bacimo pogled na predivan pejzaž prirode našeg malog sveta, udišemo čist vazduh, osećamo vlagu jutarnje rose na koži, udišemo delikatan miris sveže pokošene trave, sanjajući o životu i budućnosti kojima nikada neće doći kraj. I, ako ikada izabereš drugačiji put, odlučivši da više ne želiš da koračaš ovim sa mnom, zauvek ću ceniti vreme koje smo delili zajedno, sa razumevanjem da su, u dovoljno dugom vremenskom okviru, sve stvari privremene.

I, samo tada bih ti rekao najlepše zbogom – ako bi ti to tražila. Ali, želim zauvek da trčim sa tobom. Položio bih svo svoje oružje u arsenal posvećenosti našoj budućnosti, našem zajedničkom životu, blagostanju, sreći i našem duhovnom i emocionalnom prosperitetu, u potpunosti se poveravajući tvojim rečima i delima, koje mi govore da je isto i sa tvoj strane. Sa mnom ćeš uvek imati potpunu i neograničenu slobodu da budeš ono što jesi, a u meni ćeš uvek naći uho za slušanje, smiren um za savet, rame za plakanje i podršku punu razumevanja, usta za nežne reči koje će olakšati i podstaći tvoj rast - čak i ako bi to ikada značilo da te pustim da rasteš dalje od mene, ako tako sudbina odredi.

Dopusti mi da te volim...

Želim da me biraš samo slobodno, svojom voljom ili nikako. Ali, pod pretpostavkom da me izabereš i odlučiš da trčiš sa mnom kroz naše pašnjake i livade, tražim samo da mi dozvoliš da te volim i da te svakodnevno zalivam pažnjom i nežnošću koje osećam u svojoj duši, poput nežnog cveta koji i jesi, kako bi naša ljubav imala moć da ispravi sve nepravde tragičnog, tužnog i ogorčenog sveta oko nas.

Da učini da zaboravimo greške drugih i rane koje su nam naneli pre nego što smo se mi udružili u savršenoj harmoniji, tako da možemo maksimalno da uživamo u onome što sada imamo. Da umirimo svoje strahove, odustanemo od besa i razočaranja. Jer, svet bi nam pružio sve što nam je potrebno kada smo jedno drugome u naručju, i tada - možemo sve.

Sve što tražim je da mi dozvoliš da te zavolim...

Ovo je sve što tražim. Da utihnem svet i pronađem svoj u tvojim rukama. Mogao bih da provedem čitav život čineći te najsrećnijom ženom koja je ikada živela, da se smejem sa tobom satima, sedim sa tobom i masiram tvoje bolne mišiće nakon napornog dana — to su stvari za koje živim i koje su jače od mene. To je veće od mene, i to je na kraju ono u šta verujem. A, osim tvoje dobrote i ljubavi, ne tražim ništa zauzvrat. Neće postojati brojanje grešaka, lupanje recki ili dugova - već samo mirna luka, avanture od kojih ti zastane dah i naš doprinos velikoj međusobnoj ljubavi u kojoj oboje živimo.

Moj jedini svet bi bio naš zajednički - to preklapajuće carstvo iskustava koje postoji kada smo jedno pored drugoga, naš svet u jedinstvu, naša zajednička radost. Nikada neću tražiti od tebe ništa osim ovoga. Nikada neću tražiti više, jer sam predugo išao tim dugim i iscrpljujućim putem neispunjenih želja i pogrešnih, nedostižnih ideala, stoga znam da nema potrebe da želim i tražim više od onoga što je jedino zaista neophodno da me učini srećnim – neko kao ti.

Žena, koju ću voleti...

Zato, dozvoli mi da te volim. Hajde da prihvatimo svetlost i ljubav prema našem zajedničkom životu i večnoj ljubavi. Da konačno saznamo šta znači biti zaista živ i postojati, da jedno kroz drugo i našu ljubav konačno pronađemo sebe, i da to usmerimo u produktivne potrage i avanture, kako bismo jednoga dana mogli da napustimo ovaj svet barem malo boljim nego što smo ga našli. I, možda, ako se budemo ovako voleli – bezgranično, bezuslovno, insiprativno, kada pređemo u veliko nepoznato zajedno, možda ćemo se ponovo sresti i u drugom životu. No, otišao sam predaleko. Izvini, ali imam bujnu maštu, a ti je dodatno obojiš i probudiš. Do tada, sve što tražim od tebe je da mi dopustiš da te volim. Da zajedno trčkaramo našim zelenim pašnjacima i da nam nikada ne ponestane njihovog opojnog mirisa, svežeg vazduha i ljubavi kojom ih svakodnevno zalivamo. Ja i ti, žena koju ću voleti...