Vaš užurban dan konačno se završio. Nema više šta da se uradi. Sada imate vremena za opuštanje. Ali, umesto toga, tišina se spušta na vas opresivnom snagom. Osećate se kao da se gušite ispod težine ovog trenutnog, ali naizgled večnog ništavila. Odjednom se vraća taj ružan osećaj - osećaj pustoši, osećaj praznine, osećaj unutrašnje rupe u sebi. Kako se osećaj pojačava, tako se povećava i vaša želja da potražite olakšanje. Bez obzira šta je potrebno, samo da okupirate um i još malo potisnete ovu prazninu. Tako, posežete za cigaretom, telefonom, frižiderom, kupovinom, daljinskim upravljačem ili partnerom, sve u pokušaju da pobegnete od osećaja emotivne praznine. Međutim, kao da šta god da uradite, nešto još uvek nedostaje. Da li vam je ovo poznato? Iz nekog razloga, većina ljudi doživljava ovaj osećaj emotivne praznine. Teško ju je precizno opisati, ali osećamo da se nalazi u centralnom delu nas, u nama. Niko nas ne uči kako da se borimo sa osećajem praznine, tako da često pokušavamo na svoju ruku da je ispunimo. Jer, to se radi sa rupama, zar ne? Ukoliko ste se pitali kako prevazići osećaj emotivne praznine, na pravom ste mestu.

Emotivna praznina - kako prepoznati taj osećaj?

Iako sam pojam vrlo jasno opisuje situaciju, ukoliko niste sigurni, sledi nekoliko znakova da je ono što doživaljavate osećaj emotivne praznine:

• Strah od samoće
• Nedostatak smisla u životu
• Osećanje praznoće / šupljine iznutra
• Borba sa egzistencijalnom krizom („Koja je moja svrha?“)
• Odsustvo istinske sreće ili ispunjenja
• Loše navike (za izbegavanje osećaja praznine)
• Emotivna utrnutost, apatija, ravnodušnost
• Nemogućnost usporavanja / radoholizam (kao oblik bekstva od osećaja praznine)
• Hronična dosada

Nemaju svi ljudi iste simptome osećanja emotivne praznine, ali ukoliko se identifikujete sa više od polovine navedenih znakova, verovatno se borite sa osećajem emotivne praznine u sebi.

Zašto imam osećaj emotivne praznine?

Kao osoba koja može da kaže da se borila (i još uvek ponekad bori sa osećanjem emotivne praznine), mogu vam reći da je opšti osećaj depresije često simptom, ali ne i uzrok praznine. Kada slušate medije i druge kako objašnjavaju osećaj praznine, ona je često povezana sa različitim mentalnim bolestima. Ali, ovi uzorci, iako istiniti u nekim slučajevima, često su besmisleni, pa čak i štetni, jer zapravo nisu osnovni uzrok onoga što uzrokuje osećaj praznine kod većine ljudi. Veoma velik broj ljudi oseti ovaj fenomen barem u jednom periodu ili trenutku svog života, a ne bih rekla da svi imamo dijagnozu, zar ne? Iako prazninu ponekad uzrokuju neurološke hemijske neravnoteže za većinu ljudi to ide mnogo dublje od toga. Dakle, zašto imamo osećaj emotivne praznine? Zbog čega se javlja? Zašto vas progoni ova unutrašnja pustoš? Kada je reč o istraživanju onoga što zaista uzrokuje vaš osećaj praznine, budite oprezni. Postoji mnogo opravdanja koja zvuče tačno, poput toga da nemate partnera, dovoljno novca, niste zadovoljni poslom, mislite da niste dovoljno uspešni i slično. U stvarnosti, to nisu površna nezadovoljstva, već simptomi mnogo dubljih rana. Kada zagrebete dovoljno duboko, uglavnom se kao uzroci osećaja praznine vrti nekoliko tematika.

Sindrom „izgubljene duše“

Biti izgubljena duša znači biti odvojen od svoje srži. Svi smo donekle doživeli ovo. Ovo uzrokuju i pojačavaju trauma, zlostavljanje, uslovljavanje tokom detinjstva, loše detinjstvo, materijalizam i život usredsređen na ego i pogrešne stvari, koje ne donose ispunjenje. Manifestuje se kao večni osećaj da nešto „nedostaje“ našim životima. Drugim rečima, maskiran je kao večita „potraga za srećom“, koja često rezultira pogrešnim, uzaludnim i eksterno fokusiranim potragama za istom. Naša opsednutost novcem, slavom, moći, lepotom i „savršenim“ partnerom su pokušaji da vratimo ono što smo izgubili - kontakt sa nama samima, našom svrhom i suštinom. Sindrom izgubljene duše je moderna epidemija epskih razmera, koja vremenom dovodi do osećaja praznine, koju ne znamo kako da popunimo.

Nedostatak smisla i/ili svrhe

Kada izgubite dodir sa sobom i osećate se prazno, neizbežno ćete izgubiti dodir i sa svojom životnom svrhom. Pitate se, šta vam je suđeno da ostvarite ili uradite? Koja je vaša svrha? U čemu je smisao života? Svi smo uslovljeni da delujemo na određene načine. Od detinjstva su na nas roditelji, nastavnici i društvo u celini prisiljavali da se prilagodimo i uklopimo u lepe male kutije. Kada postanemo odrasli, to je ista priča, samo što sada pogrešno verujemo da smo mi ti koji smo izabrali da moramo da dobijemo tu računovodstvenu diplomu, venčamo se do 30-te, primamo dobru platu i živimo socijalno „prihvatljivim“ životom. Budući da je malo kome od nas rečeno da se okrenemo prema sebi i onome što mi istinski želimo, većinu svog života živimo pogrešno. Slušamo šta nam drugi nalažu o tome ko bismo trebali biti i zanemarujemo ko smo zapravo. Pokušavamo da popravimo svoje unutrašnje rane pomoću spoljnih distrakcija. Zaključavamo bilo šta neprijatno i radije preferiramo udobno i uobičajeno, što dovodi do osećaja emotivne praznine, koju je tada vrlo teško popuniti, jer ne znamo čime. Ukoliko vam osećaj praznine postaje sve veći problem, to bi moglo značiti da počinjete da postajete svesniji. Počinjete da se budite i dostižete granicu. Vaša duša je umorna od ignorisanja i pokušava da vam privuče pažnju. I iako se možda čini kao užasna stvar, osećaj praznine je zapravo prerušeni blagoslov, koji će vas navesti da se posvetite i okrenete sebi i onome što vas zaista ispunjava.

Potisnute emocije

Šta ako živite svoju životnu svrhu, ali ta praznina vas i dalje proganja? To može biti zato što potiskujete određena osećanja, koja vas na nesvesnom nivou progone. Ukoliko ste odrasli u okruženju koje je zahtevalo od vas da stoički podnosite stvari i kažnjavalo bilo koji oblik snažnog emotivnog izražavanja, verovatno se borite sa ovime. Ukoliko ste potisnuli neke bolne i traumatične događaje duboko, bez da ste obradili te emocije, isti je slučaj. Jer, dokle god ih ne obradimo na zdrav način, one neće same izaći napolje. Problem suzbijanja i potiskivanja emocija je taj što one vremenom počinju da ključaju i stagniraju u vama. Što su vaše emocije više prigušene iznutra, to se više osećate nepovezano sa sobom. Što se više osećate nepovezano, to više imate osećaj emotivne praznine. Isključivanje vaših „negativnih“ emocija vremenom zadržava i sve ostale emocije, uključujući i one pozitivne.

Kako prevazići osećaj praznine?

Odvojite nekoliko trenutaka da razmislite o prethodno navedenim uzrocima osećaja emotivne praznine. Zapitajte se: „Zašto se osećam prazno?“ i ispitajte svaki mogući razlog. Imajte na umu da ih može biti i više. Sada se možda pitate „Da, u redu, znam zašto se osećam prazno, ali, šta je rešenje?“ Evo nekoliko korisnih saveta o tome kako prevazići osećaj praznine i osećati se ispunjeno:

Potražite ispunjenje

Počnite da pokušavate da pronađete ono što će vas emotivno, mentalno i duhovno ispuniti. To će zahtevati da zavirite u sebe i ignorišete sve što su vam svi ikada rekli o tome ko biste „trebali biti“. Osećaj ispunjenosti je 100% ličan i na vama je da ga otkrijete. Niko vam ga ne može uručiti na tacni, niti reći kako da ga pronađete. Morate istražiti šta u vama zapali iskru i natera vaše srce da peva. Morate istraživati, preduzeti akciju, postaviti ciljeve i uložiti napor, jer ako to ne učinite, osećaćete se prazno i neispunjeno. Zapamtite, vaša sudbina je u vašim rukama. Jednom kada započnete sa proaktivnim pristupom svom životu, verovatno ćete se osećati mnogo bolje.

Prihvatite svoje emocije

U potpunosti prihvatiti svoje emocije i aktivno ih prigrliti, kosi se direktno sa svime onime čemu smo naučeni tokom odrastanja. Konkretno, emocije poput besa i tuge se izbegavaju, smatraju negativnima i uglavnom ih se plašimo zbog njihove svirepe moći. Takve emocije su obično sahranjene duboko, a izražavaju se na mnoge nezdrave načine. Katarza je jedan od moćnih i zdravih načina ispuštanja emocija. Pasivni oblici katarze uključuju umetničku terapiju i vođenje dnevnika. Naše emocije nisu ovde da bi se „popravile“ ili „izlečile“. Jednostavno se ne možete osloboditi besa, ljubomore ili tuge za ceo svoj život. Ove emocije su normalne i deo su ljudskog iskustva. Ono što možemo da uradimo je da naučimo kako da ih pustimo da prolaze kroz nas bez dramatizacije, eksplozivnih izliva i da se dugo ne zadržavaju u nama. Jednom kada se svim emocijama dozvoli da plešu kroz vas, osećaj praznine više vam neće predstavljati problem, jer će život ponovo postati živahan.

Otkrijte ko ste

Ukoliko niste zapravo sigurni u to ko ste zaista, to može biti uzrok i rezultat osećaja praznine. Kada nam nedostaje stabilan ego, plutamo životom, koji nas samo baca tamo-vamo, poput talasa, bez osećaja stabilnosti, cilja, putanje ili celine. Apsolutno je imperativ da svi imamo stabilan ego, jer bez njega jednostavno ne možemo efikasno delovati u ovom svetu. Stoga, ukoliko niste sigurni ko ste zaista, to je kao da ste skitnica bez doma u koji se može vratiti - a osećaj emotivne praznine je često rezultat toga. Psihološki gledano, moramo biti poput skromnog puža koji nosi svoju ljusku, svoju kućicu (ego) sa sobom, kao oblik zaštite i skloništa. Na taj način, uvek je kući.