Sposobnost i dar da možemo da sklopimo oči i ne samo zamislimo nešto, nego to vidimo toliko živopisno i toliko jasno, da ne želimo otvoriti oči uopšte. Sposobnost da čitamo reči koje je neko drugi napisao, a zatim ih pretvaramo u emocije i slike u glavi - slike od kojih ponekada izgubimo dah, a jeza nam prođe kroz kičmu. Sposobnost ne samo da vidimo nešto u svojoj glavi, već sposobnost da pored toga i osetimo emocije, otputujemo na drugo mesto, na kojem nismo, ali na koje možemo ipak da otputujemo, makar na kratko. Sposobnost da vidimo i osetitmo dodir nekoga ko više nije tu. Onoliko malo koliko nam je nekada potrebno da preživimo još jedan dan. Da, pričamo o mašti. Ona možda ne može da zameni lepotu stvarnosti, ali ponekada je ona sve što imamo. Maštali ste sigurno, ali da li ste se ikada zapitali šta je mašta? Odakle nam ova sposobnost i zašto je maštanje važno? Da li ste znali da postoje i različite vrste maštanja? Sve što vas je ikada zanimalo o ovoj ljudskoj super-moći, možete pročitati u nastavku.

Šta je mašta?

Mašta je jedna od onih reči koja nas inspiriše. Podseća nas na decu koja se igraju i razvijaju svoju kreativnost, i čuvenog Ajnštajna koji tvrdi da je mašta važnija od znanja. Reč „mašta“ se koristi na mnogo načina, ali uglavnom označavu jednu od dve stvari. Prvo, postoji mašta koja se odnosi na kreativnost uopšte ili na mentalne slike neke vrste – kada pomislite na nešto u svojoj glavi, na primer, na to kako je izgledala vaša spavaća soba iz detinjstva. Mašta je jedinstvena ljudska sposobnost. Mi volimo i da je nazivamo „moć“. U suštini, ona nam omogućava da istražujemo ideje i stvari koje nisu u našem trenutnom okruženju ili možda čak nisu ni stvarne. Fascinantno, zar ne? Na primer, pomoću mašte, imate moć da vidite lice i čujete glas nekoga ko više nije pored vas ili da zamislite vanzemaljski svemirski brod koji dolazi u zemljinu orbitu. Ključ je u tome što se ono o čemu se mašta generiše iznutra, iz nas, a ne percipira na osnovu spoljašnjeg. U realnoj percepciji se uzimaju informacije iz spoljašnjeg sveta, poput svetlosti ili zvučnih talasa, i u njima se pronalazi značenje, korišćenjem perceptivnih procesa. Kada je u pitanju mašta to deluje obrnuto - slike koje vidimo, odnosno zamišljamo, se stvaraju iz naše sopstvene memorije. Mašta je uporište ideja. Maštanje je stvaranje svetova, vizija ili ideja izvan vidljivog ili opipljivog.

7 vrsta maštanja

Šta je mašta? Arhitekta koji se zapitao zašto bi zgrade morale biti u obliku kvadrata. Pesnik koji se zapitao zašto bi reči morale da budu doslovne. Naučnik koji se zapitao kako smo nastali i zašto smo ovde. Svi znamo kako izgleda mašta, a sada i šta je mašta. Ali, da li ste znali da se mašta javlja i u različitim oblicima? U nastavku, sledi 7 vrsta mašte:

Efektivna mašta

Efektivna, odnosno, drugim rečima, efikasna mašta, kombinuje sve informacije zajedno, u jedninu, kako bi stvorila nove koncepte i ideje u našem umu.

Intelektualna (konstruktivna) mašta

Ova vrsta mašte se koristi prilikom razmatranja i razvijanja hipoteza pmoću različitih informacija ili razmišljanja o raznim pitanjima i značenjima, recimo, u oblastima filozofije, menadžmenta, politike, itd.

Fantazijska mašta

Da ne kažemo „maštovita“ mašta, ova vrsta maštanja stvara i razvija priče, slike, pesme, scenske predstave, nadrealne ideje i slično. Ona je najčešće izvor i osnova svih vrsta umetnosti.

Empatična mašta

Ova vrsta mašte pomaže nam da emotivno prepoznajemo šta drugi doživljavaju, iz našeg sosptvenog skupa iskustava i pogleda na svet. Bez sposobnosti empatičnog maštanja, ne bismo bili sposobni za empatiju, odnosno ne bismo mogli da zamislimo kako se neko drugi potencijalno oseća.

Strateška mašta

Kada je u pitanju strateška vrsta mašte, ona se tiče vizije „onoga što bi moglo biti“, naše sposobnosti prepoznavanja i procene prilika i potencijalnog sleda događaja, pretvarajući ih u mentalne scenarije, koji nam služe pri donošenju životnih odluka, makar i onih svakodnevnih.

Snovi

Da li ste znali da su i naši snovi vrsta mašte? Snovi su nesvesni oblik mašte koji se sastoji od slika, ideja, emocija i senzacija koje se javljaju tokom određenih faza sna.

Rekonstruktivna mašta

Rekonstrukcija memorije je proces pronalaženja našeg sećanja na ljude, predmete i događaje unutar našeg uma, koji nam omogućava ni manje ni više nego – maštanje.

Zašto je važno maštati?

Iako maštu uglavno prepisujemo dečijoj osobini, istina je da nikada zapravo ne prestajemo da maštamo, niti bismo trebali. Da, maštanje pomaže deci da razvijaju svoju kreativnost i šire svoje vidike, ali mašta nam zapravo pomaže da se razvijamo i napredujemo tokom čitavog života, i kao odraslima. Maštanje je korak pre stvaranja. Mašta stvara kreativnost, a bez kreativnih procesa, ništa ne bi bilo moguće. Ljudi su satkani od snova i ideja. U stvari, oni određuju ko ste i šta ste, u velikoj meri. Čuveni naučnik Albert Ajnštajn, koji nam je otkrio mnogo toga o svetu u kojem živimo, je tvrdio da je mašta čak važnija od znanja. Sposobnost neograničenog i slobodnog zamišljanja, odnosno maštanja, prožima naše čitavo postojanje. Utiče na sve što radimo, o čemu razmišljamo i što stvaramo. Vodi ka razrađenim teorijama, snovima i izumima u bilo kojoj profesiji, od akademske zajednice do inženjerstva i umetnosti. Na kraju, mašta utiče na sve što radimo bez obzira na našu profesiju. Mašta je ključ inovacije i srž svakog ljudskog bića. Stoga, ne zaboravite da maštate!