Slučajnosti ne postoje. Ova rečenica sama po sebi je paradoks. Ali, baš kao i same slučajnosti, značenje ove rečenici zavisi od uverenja i perspektive osobe koja je čita. Kada se stvari dogode neočekivano ili postoji vrlo mala verovatnoća da se dese, ljudi će to često ili nazvati “slučajnošću” ili reći da nema šanse da se tako nešto desilo sasvim slučajno. Na primer, razmišljate o prijatelju kojeg niste videli godinama, kada vas, odjednom, baš on ili ona nazovu ili pošalje poruku. Možda ste upoznali svog životnog partnera u pravo vreme, na najneočekivanijem mestu? Ili ste baš jutros pitali prijatelja da li veruje u slučajnosti ili ne i onda upravo naleteli na ovaj tekst? Slučajnost ili sudbina? Veće ili manje, značajnije ili nebitne, "slučajnosti" se svima redovno dešavaju. Ali pitanje je, pogotovo kada pričamo o ljubavi, partnerima i “onom pravom” da li zaista slučajnosti postoje ili je to sudbina?

Šta je slučajnost?

Započnimo samom definicijom slučajnosti. U rečnicima, slučajnost je najčešće definisana kao dva ili više događaja koji se spajaju na iznenađujući, neočekivan način, bez očiglednog objašnjenja za njihov uzrok. U samoj definiciji stoji nagoveštaj da bi moglo da postoji objašnjenje za to. Ova mogućnost objašnjenja stvara priliku da se kaže „slučajnosti ne postoje.“ Ako se uzrok može jasno definisati, onda to više nije slučajnost. Mnogi, međutim, veruju da sudbina ili misterija, univerzum ili Bog, jednom rečju, viša sila izaziva slučajnosti. Njihova vera u nešto veće, samim time, pruža im uzrok slučajnosti, odnosno njeno objašnjenje. Stoga, uzrok se zna, a ni u tom slučaju, nema slučajnosti, već je sve deo većeg plana. Da li ste zbunjeni? Ne brinite, nastavite da čitate.

Slučajnost ili sudbina?

Statistički i logički orijentisani ljudi veruju da se slučajnosti mogu objasniti “Zakonom velikih brojeva”, koji nalaže da će se unutar velikog broja ljudi, verovatno kad-tad dogoditi bilo kakav “čudan” događaj. Iz ove tačke gledišta, vi nemate nikakve veze sa stvaranjem slučajnosti, jer se stvari događaju samo zato što živimo u nasumičnom univerzumu, gde postoji matematička verovatnoća da se desi bilo šta. Ovo je samo drugačiji način da se kaže da su slučajnosti uglavnom zaista slučajne. Budući da statističari „znaju“ da ih zakon slučajnosti i nasumičnosti objašnjava, slučajnosti nisu ništa drugo nego čudni događaji koje možemo očekivati i koje pamtimo samo jer nas iznenađuju. Nisu slučajnosti, već samo slučajni, odnosno nasumični događaji. Oni koji veruju da bilo koja viša, misteriozna sila stoji iza “slučajnosti”, veruju da te “slučajnosti” sadrže poruke za njih lično. Oni mogu pomisliti nešto poput: “To je bilo suđeno da se desi “ ili “Sve ima svoj razlog”. Da li ste nešto primetili u oba slučaja? Bilo da verujete da je u pitanju nasumičan sled slučajnih događaja ili nešto više od toga, oba objašnjenja toga da li slučajnosti postoje, preuzimaju svu odgovornost za slučajnosti! Obe pespektive sugerišu da ste nemoćni pred neobjašnjivim ili objašnjivim silama. A, gde ste tu vi? Gde su tu vaši postupci, vaše (ne)akcije i reakcije? Da li zaista verujete da ne igrate baš nikakvu ulogu u svom životu? Sigurno da ne. Upravo u tome leži intriga iza pitanja: Da li slučajnosti postoje ili je to sudbina? Tera nas na razmišljanje.

Izbor je na vama...

Svakodnevna dešavanja i susreti retko kada su “slučajnost”. Zašto? Iako bez sumnje postoje aspekti našeg života koji su izvan naše kontrole, neobjašnjivi i nepredvidivi, naše stvarnosti su u velikoj meri rezultat naših nesvesnih želja i energija, koje se manifestuju u fizičkom obliku našim rečima, postupcima i odlukama. Svi smo mi kreatori sopstvenog života, pre svega. Smatrajte se ogledalom na nogama - vaš život je savršen, konstantan odraz vaših najvažnijih, ključnih misli i potreba. Bilo bi previše drastično i pojednostavljeno reći da su bukvalno svaka osoba i događaj u našem životu, samo rezultat naših misli i energija. Ima, naravno, i drugih, sporednih razloga koje treba imati na umu, jer dok mi stvaramo našu sopstvenu stvarnost, svojom perspektivom i svojim reakcijama, drugi takođe stvaraju svoju, te se one prepliću. Postoji bezbroj mogućnosti, ali ne možete poreći da na neki način ne potiču iz vas i da ne utičete na njih. Svet neprestano reaguje na frekvenciju koju vi odašiljete, orkestrirajući događaje i iskustva koja se zatim pojavljuju u vašoj stvarnosti.

Stoga, kada vam se dogodi nešto čudno, te se zapitate da li je to slučajnost ili možda sudbina, zapitajte se - da li je zaista toliko čudno da ste privukli ovu stvar, osobu ili iskustvo u svoj život? Ili se to možda odlično podudara s vašim mislima, rečima, delima i energijom, koje u datom trenutku ili periodu emitujete? Koincidencije postoje. Slučajnosti su stvarne. Isto tako i ne moraju biti. Perspektiva! Razumete li sada zašto je sam pojam toga da li slučajnosti postoje paradoks? Osporavanje toga da slučajnosti postoje ili ne postoje, primorava nas da shvatimo njenu dvosmislenost i istražimo našu potencijalnu umešanost u iste. Možete izabrati slučajnu perspektivu i odbaciti većinu slučajnosti, kao da nisu vredne dalje pažnje ili imate izbor da istražite njihove moguće lične implikacije koje one imaju za vas i pretvoriti život u avanturu otkrića, kako o sebi tako i o svetu oko vas. Dok istražujete, možete otkriti mnogo toga što možda ne znate o samima sebi. Izbor je na vama.