Ja sam devojka koja se uglavnom uvek više oslanjala na svoje veze, što nikako ne znači da ne verujem u prijateljstva.
Još dok sam bila dete, moj najveći san je bio da se uklopim negde, da pripadam. Nije bilo ničega više nego što sam želela da budem deo nečega. Želela sam da me razumeju i da me prihvate onakvu kakva zaista jesam. Htela sam da nađem svoju srodnu dušu, prijatelja za ceo život. Ali, život je okrutan i ne dešava se uvek onako kako želimo i planiramo.
Život kao takav, kao nepredvidljiva, neverovatna a istovremeno i zastrašujuća vožnja, doneo mi je više razočarenja nego blagoslova. Moja prijateljstva nisu bila od onih koja traju čitav život. Kao da sam nekakav magnet za nesigurne, slabe i slomljene ljude kojima je bio potreban neko da ih vodi. Ljudi za koje sam mislila da su moji prijatelji, polako, jedan po jedan su me razočarali. Ali, sigurna sam da znate kako to već ide... Ponekad morate da osetite najgore da biste doživeli i znali da prepoznate i ono najbolje.
Kako je vreme prolazilo, shvatila sam da mi je postalo važnije da pronađem partnera koji je stabilan i koji će mi ujedno biti i najbolji prijatelj i ljubavnik i srodna duša. Naravno da sam na tom putu sklopila i napravila i neka kvalitetna prijateljstva, ali moj pravi i prvi prioritet bio je partner.
Tako sam upoznala i našla osobu koji mi je pružio sve što sam ikada želela. Upoznala sam ljubav mog života. Mog najboljeg prijatelja. Moje sve. Sve što sam tražila u ljudima oko sebe, sve kvalitete i osobine koje sam prepoznavala pojedinačno kod ljudi, on je sve imao, sve je već bilo u njemu. Bio mi je više nego samo ljubavnik. On je bio moj partner, životni saigrač, moj prijatelj, moje drugo ja... On je bio sklonište i dom koje sam tako dugo i očajnički tražila.
I evo me, ispred vas, svedoci ste moje ispovesti. Iskreno sam zahvalna za svaku osobu u mom životu. Volim i poštujem moje prijatelje. Ali, moj prioritet će uvek biti moj partner. Ovim ne želim nikoga da povredim. Samo sam iskrena u iznošenju svojih osećanja. On je sve što moje srce želi. On me vidi zbog mene i prihvata me takvu kakva jesam. Sličniji je meni od bilo kog mog prijatelja. Tu je za mene u bilo kom trenutku, više od bilo kog prijatelja. Posmatra svet istim pogledom kao ja i čini me da se osećam kao najsrećnija osoba.
Mi poznajemo naše duše i borimo se zajedno. Suočavamo se i sa našim demonima. Sve prolazimo zajedno. To što mi imamo je više od romantične afere, više i od bilo kog prijateljstva koje sam ikada imala. Neki od vas će sigurno misliti da sam se izgubila i da sam se preterano vezala. Ali, mislite šta hoćete, nije me briga. Tako se osećam i nijedna kritika ili sugestija nikada neće dovesti u sumnju moj izbor.
Većinu svog vremena najviše volim da provodim sa svojim partnerom jer je na kraju dana on jedina osoba koja tačno zna kako dišem i jedini koji poznaje ritam kucanja mog srca. I neću se izvinjavati zbog toga, niti ću dozvoliti da mi to uništite. Toliko je loših stvari, tuge, žalosti i bede u svetu da ni pod tačkom razno ne želim da se odreknem onoga što me čini srećnom i što mi donosi unutrašnji mir.