Svima nam je poznata čuvena priča o Petru Panu, ili barem njena suština. Petar Pan je dečak je u zelenoj odeći, koji može da leti i živi u Nedođiji, sa ostalim dečacima, gde nikada ne stari. To je zaista lepa priča, ali, ujedno i fikcija namenjena deci. Ironija je što smo, uz ovu bajku, za razliku od Petra Pana mi odrastali, jer u stvarnom životu mi zaista moramo da sazrimo pre ili kasnije. Međutim, zašto se toliko muškaraca (ali i sve veći broj žena) boji odrastanja? Sindrom Petra Pana najčešće se javlja kod muškaraca, dok je kod žena nešto ređi. Poslednjih godina svedoci smo toga da se mladi ljudi sve kasnije odlučuju za brak i decu, ali i uopšteno za osamostavljivanje i odlazak od roditelja. Da li i vas je u ljubavi ikada nasamario neki Petar Pan? Uzeo vas pod ruku i vinuo u visine? Let je, naravno, kratko trajao, dok je prizemljenje bilo i više nego bolno. Da li je bio šarmantan i divan, ali i apsolutno neozbiljan? Sindrom Petra Pana opisuje ljude, najčešće muškarce, koji ne žele da odrastu i prihvate odgovornosti odraslog života. Poseduju detinjastost i zaigranost koja može biti divna i zarazna, ali ipak čini osobu neozbiljnom. Dečački šarm koji zanosi, ali i iritira, zbog izbegavanja stvarnosti i prihvatanja odgovornosti. Šta je sindrom Petra Pana i kako ga prepoznati? Saznajte u nastavku.

Šta je sindrom Petra Pana?

“Sindrom Petra Pana” je psihološki termin koji se odnosi na nekoga, obično muškarca, koji ne želi da uđe u život odraslih i odraste. Iako može uticati na oba pola, češće se javlja kod muškaraca. To su ljudi koji imaju telo odrasle osobe, ali um deteta. Psiholog Dan Kilei skovao je ovaj pojam u svojoj knjizi “Sindrom Petra Pana: muškarci koji nikada nisu odrasli”. Otkrio je da su mnogi odrasli u muškarce koji su se borili sa time da prihvate odgovornosti odraslih. To uglavnom znači da muškarac ili osoba sa sindromom Petra Pana ne želi da radi, ne preuzima nikakvu odgovornost i želi da svi ostali podržavaju njegov životni stil. Kao što Petar Pan leti okolo sa kopna na kopno, muškarac koji ima ovu ličnost leti okolo uspešno izbegavajući ozbiljne obaveze. Laički rečeno, previše je nezreo za svoje godine. Imati „detinjasta“ interesovanja - poput stripova i igrica, ne znači automatski da muškarac ima sindrom Petra Pana. To nema nikakve veze sa inteligencijom, već sa emotivnom zrelošću.

Zašto neki muškarci nikad ne odrastu?

Muškarci koji pate od sindroma Petra Pana, uglavnom smatraju svet odraslih vrlo problematičnim i veličaju adolescenciju, zbog čega žele da ostanu u tom privilegovanom stanju i nastavljaju vode takav stil života. Nivo zrelosti osobe sa sindromom Petra Pana ne podudara se sa njegovim ili njenim godinama i onime što bismo mogli očekivati od odrasle osobe, kao na primer, biti odgovoran, zreo, u predanoj vezi, finansijski stabilan ili ispuniti određene razvojne prekretnice, na primer, završiti fakultet, započeti karijeru, venčati se ili doneti na svet decu.

Roditelji i način odgajanja

Roditelji koji su previše zaštitinički nastrojeni ili previše popustljivi, čine sve za svoju decu i na taj način ih učine previše zavisnima i nesamostalnima. Zauzvrat, čineći im ovu medveđu uslugu, ova deca možda neće razviti osnovne veštine koje su im neophodne za odraslo doba. Govorim o veštinama poput pranja veša, pranja suđa, snalaženja u životu ili rukovanja finansijama. Druge složenije veštine „odraslih“ veština uključuju sposobnost prenošenja emocija i preuzimanje odgovornosti na sebe.

Trauma iz detinjstva

Neko ko je bio zlostavljan kao dete ili nije imao srećno detinjstvo, kada odraste, možda će se osećati kao da treba da „nadoknadi” svoje propušteno, bezbrižno detinjstvo, te razviti sindrom Petra Pana. Budući da je već odrasla osoba i može da radi šta god želi, vraća se na bezbrižan nivo deteta. Jedan od klasičnih primera ovog slučaja je kralj popa, Majkl Džekson. Nikada nije imao detinjstvo otkako se sa samo 6 godina pridružio grupi svoje braće, te kasnije doslovno sagradio sopstvenu “Nedođiju”. Kako je odrastao, postao je toliko opsednut detinjstvom koje nije imao, da je razvio ličnost, u kojoj je bio blag, stidljiv i detinjast – poput pravog deteta.

Strah od obavezivanja

Muškarci sa sindromom Petra Pana često imaju obrazac nestabilnih odnosa. Oni mogu stvarati veze sa progresivno mlađim partnerima za koje pretpostavljaju da će imati manje planova za budućnost i da će zahtevati manje ulaganja, uz čiji životni stil će se njihova nezreost uklapati. Jer, normalna, zrela odrasla osoba neće trpeti nezrelost, neodgovornost, neizvesnost i nestabilnost sa kojima dolaze muškarci sa sindromom Petra Pana.

Kako prepoznati sindrom Petra Pana kod muškarca?

Nepotrebno je reći da sindrom Petra Pana nije bajka, iako nosi njeno ime. Najbolje bi bilo da se klonite muškaraca, ili bilo koje osobe, koja ima ovu vrstu ličnosti. Dakle, u nastavku, sledi 4 načina kako prepoznati muškarca sa sindromom Petra Pana, koji će vas spasiti od mogućih nevolja.

Neodlučnost

Zreli muškarci nemaju problema sa donošenjem odluka u životu, kao i po pitanju toga šta treba da urade da bi postali neko bolji i napredovali. Ali, sindrom Petra Pana kod muškaraca ispoljava se tako što oni nisu u stanju sami da odlučuju. Da li i dalje dopušta svojim majkama da donose odluke umesto njih? Nemojte me pogrešno shvatiti, savetovanje sa mamama je kul i znak poštovanja. Ali, kao odrasla osoba, muškarac bi trebao znati da niko osim njih nema konačnu reč.

Nezaposlenost / finansijska nestabilnost

Da li vaš pertner skače sa jednog posla na drugi? Možda zato što misli da je neki posao ispod njegove časti ili mu se ne sviđa njegov položaj u kompaniji. Šta god da je, pokazuje da on nije ozbiljan u izgradnji svoje budućnosti. Petar Pan će ozbiljan posao uvek prepustiti Zvončici i Vendi. Bitne su mu samo njegove avanture u Nedođiji. Osoba sa sindromom Petra Pana može odbijati da traži posao ili imati poteškoća da zadrži stabilan posao i redovna primanja. Takođe, često se oslanja na nekoga drugog da se pobrine za finansijsku odgovornost. Muškarac sa sindromom Petra Pana može se osloniti na to da će se drugi pobrinuti za sva novčana pitanja, bez da zauzvrat doprinesu nečemu, poput da vode brigu o deci i kući.

Nesposobnost obavezivanja

Petar Pan traži svoju Vendi, ali Vendi nije devojka sa kojom će ostati - on samo namerava da ulazi i izlazi njenog života. Kao što znate, cela priča Petra Pana vrti se oko Vendi koja želi da se oslobodi svog realnog i zagušljivog postojanja. I, eto letećeg dečaka koji živi i diše avanturu koja je njoj toliko potrebna. Međutim, u tužnom toku događaja, nikada joj se nije obavezao. Vratio ju je u njenu stvarnost i vratio se u svoju zemlju, uz obećanje da će se jednog dana možda vratiti. Vraćao se, ali samo povremeno da bi je video na kratko, a ona na trenutak osećala dobro.

Bežanje od konflikta

Muškarac sa sindromom Petra Pana beži od prvih znakova sukoba. Na primer, izaći će iz prostorije, iz kuće, zatvoriti se u sobu, promeniti temu ili plakati poput deteta. Ukolio ne uspe da pobegne od konflikta, može da uzvrati i napadne vas što ga uopšte terate da se oseća loše i uznemireno. Da li ste ikada videli muškarca koji pravi scenu i duri se poput malog deteta? Nije lep prizor, zar ne? Ali, ovo je upravo kako se manifestuje Petar Pan sindrom kod muškaraca.

Kada muškarac ne želi da odraste...

Budući da muškarac sa sindromom Petra Pana ne uspeva i ne želi da odraste, njegovi partneri osećaju se premoreno i iscrpljeno od preuzimanja svih odgovornosti na sebe. Ali, oni svoje simptome ne vide kao problematične. Nije neuobičajeno da će roditelji osobe sa sindromom Petra Pana nastaviti da ga podržavaju, jer nema posla i novca. Zato, roditelji pre svega ne bi trebalo da razmaze svoju decu. Lečenje sindroma Petra Pana uključuje porodičnu i individualnu terapiju. To uključuje teranje osobe da shvati svoju nespremnost da odraste, suočavanje sa osnovnim faktorima sindroma Petra Pana i rad na planu prelaska u zrelu, odraslu osobu.