Upoznavanje za uspešne muškarce i lepe devojke - Lepotica i Zver

3 vrste neizvesnosti u životu

Hajde da budemo iskreni – niko ne voli neizvesnost. U ljudskoj prirodi je da konstantno pokušavamo da budemo jasno upućeni u stvari, kako bi nam bilo lakše da se nosimo sa situacijama koje nam život nameće. Različite vrste neizvesnosti primoravaju ljude da se suočavaju sa situacijama nad kojima nemaju kontrolu, pa čak ni mogućnost predviđanja. Tada, dolazi do opšte panike. „Kako ću?“, „Šta ću?“, „Kuda ću?“, „Šta ako...?“ , samo su neka od mnogih pitanja koja nam prolaze kroz glavu, kada smo u neizvesnosti. Međutim, činjenica je da ne možemo sve znati unapred, niti imati kontrolu nad svime što se dešava. Ne postoji način da se zaviri u budućnost i vidi šta nas čeka. Neizvesnost je sastavni deo ljudskog iskustva. Koje su to 3 glavne vrste neizvesnosti u životu? Saznajte, kako biste to što pre mogli prihvatiti i naučiti kako se nositi sa neizvesnošću kroz život.

neizvesnost

Šta je neizvesnost?

Neizvesnost jednostavno znači nedostatak sigurnosti ili pouzdanosti u određen događaj. Ona se karakteriše kao nedostatak sigurnosti. To je stanje ograničenog znanja u kojem je nemoguće tačno opisati postojeće stanje, budući ishod ili više mogućih ishoda. Neizvesnost, međutim, nije uvek posledica istih faktora. Generalno, neizvesnost ima veze sa stanjem u kojem ne postoji sigurnost u razvoju ili posledicama nečega, ali ovo odsustvo znanja može biti iz različitih razloga. Psiholog Paul K. J. Han podelio je neizvesnost na tri različite vrste - verovatnoću, dvosmislenost i složenost (kompleksnost). Ovo je zanimljiv doprinos, jer se neizvesnost obično naziva neizvesnošću kao takvom, ali oblici koje ona zauzima u različitim okolnostima nisu navedeni. Pa, vreme je da saznamo koje su to 3 vrste neizvesnosti u životu.

3 vrste neizvesnosti u životu

Sve vrste neizvesnosti nezaobilazan su deo života bilo koje osobe. Međutim, ovaj nedostatak sigurnosti kod ljudi često može izazvati uznemirenost ili čak anksioznost, iako je neizvesnot prisutna u skoro svemu što radite, čak i ako se pretvarate da nije. Ukoliko naučite da prihvatite da nećete uvek imati odgovor na svako pitanje, a da je neizvesnost neizbežna i da je svi doživljavaju, biće vam lakše da se nosite sa istom. Koje su to 3 vrste neizvesnosti sa kojima se najčešće susrećemo kroz život?

Verovatnoća

Prva vrsta neizvesnosti je verovatnoća. To je povezano sa onim situacijama u kojima nije moguće „izmeriti“ nivo rizika određene situacije ili odluke. Ovo je uglavnom zbog činjenice da mnoge promenljive deluju istovremeno na datu situaciju. Stoga, nemoguće je predvideti moguće posledice i ishode, koji mogu biti razni. Primer ove vrste neizvesnosti može biti, na primer, ozbiljna bolest. Postoje informacije o tom zdravstvenom stanju, pa čak i opšta prognoza za to. Međutim, ne postoje sigurne informacije o tome kako bi osoba mogla da reaguje na tretman, a ni razvoj bolesti nije potpuno definitivan. Kako će vam doktori saopštiti prognozu? Upravo u obliku verovatnoće. U tim okolnostima, ljude često vodi optimistična pristrasnost. U stvari, oni imaju tendenciju da pretpostavljaju da na kraju neće biti nikakvih negativnih efekata i posledica, iako nema stvarne osnove za ovu tvrdnju. U takvim situacijama važno je razmotriti i moguće negativne scenarije, čak i kada nam se ne dopadaju.

Dvosmislenost

Druga vrsta neizvesnosti, prema Han-u, je dvosmislenost. Ona odgovara onim slučajevima u kojima postoji sumnja u razvoj ili posledicu neke situacije ili odluke, zbog nedostatka pouzdanih informacija. Dostupno je nepotpuno, zbunjujuće ili ne u potpunosti pouzdano znanje o situaciji. Tipičan primer, u ovom slučaju, može biti upotreba eksperimentalnog leka. Nema apsolutne izvesnosti u pogledu njegove efikasnosti, niti postoje potpuno potkrepljene informacije o mogućim neželjenim efektima. Lek će na nekoga delovati odmah, dok na nekoga neće uopšte. Takođe, u uputstvu ćete naći niz mogućih neželjenih efekata, koji prate njegovu upotrebu u manjoj ili većoj učestalosti. Možda doživite vrtoglavicu, možda ne. Stoga bi procenjeni rizik u nekom trenutku mogao značajno da varira i ima dvosmislenu konotaciju, što nas ponovo dovodi do verovatnoće. U takvoj situaciji, morate istražiti i prikupiti što više informacija, nadamo se iz različitih pouzdanih izvora. Neće u potpunosti popuniti prazninu u informacijama, ali moguće je donekle smanjiti granicu nesigurnosti i neizvesnosti, te doneti odgovorniju odluku. Takođe je važno izračunati rizik i izmeriti korist. To je zato što nam previsok rizik ili preniska korist daju korisna uputstva, kada smo suočeni sa neizvesnošću.

Kompleksnost (složenost)

Treća i poslednja vrsta neizvesnosti je složenost. Postoji problem koji je u ovim slučajevima neizvesnosti teško razumeti, jer je reč o novoj ili neuobičajenoj situaciji, sa kojom nemamo mnogo iskustva. Stoga, ova vrsta neizvesnosti dovodi do najintenzivnijeg osećaja nesigurnosti, jer nas izlaže ranjivosti. Uobičajeni primer kompleksnosti može biti oštećenje računara. On iznenada prestaje da radi, a vi primenite poznate korektivne mere, ali to nije dovoljno. Još jedan ilustrativan primer je kriza epidemije COVID-19 virusa, 2020. godine. Zbunila je čitav svet i nije bilo jasnog pravca delovanja, jer je situacija bila previše kompleksna i van našeg opsega znanja. Važno je ostati smiren kada se suočite sa ovom vrstom neizvesnosti. Odvojite se emotivno od takvih situacija, kako biste ih sagledali u objektivnoj perspektivi. Zatim, počnite da tumačite šta se dešava. Morate se naviknuti i na ideju da rešenje neće biti trenutno, stoga je važno istražiti što više o njemu.

Neizvesnost je sastavni deo života

Sve vrste neizvesnosti u životu izazivaju određeni nivo zabrinutosti i anksioznosti, jer ljudi vole da „igraju na sigurno“. Inteligentan pristup neizvesnosti koja vas neće zaobići u životu, jeste da prihvatite da je ona neizbežna i deo ljudskog iskustva, kao i da nećete uvek sve konce držati u svojim rukama, te da naučite kako da se nosite sa njom. Što pre to uradite, lakše ćete se nositi sa životnim situacijama koje su neizvesne. Niste sami.