Upoznavanje za uspešne muškarce i lepe devojke - Lepotica i Zver

Kako utišati svog "unutrašnjeg kritičara"?

Da li ste previše strogi prema sebi? Da li grdite sebe za svaku svoju grešku, pogrešan izbor ili pogrešan postupak? Da li se „motivišete“ rečima poput „Kako sam nesposoban/a“, „Ništa ne umem da uradim kako treba“, i slično? Svi mi imamo dva različita glasa u sebi. Onaj koji nas neguje i podiže - glasić koji nas osposobljava da se upustimo u ono što volimo, glas koji govori jezikom samopouzdanja, ohrabrenja i mogućnosti. Zatim, tu je i onaj koji je kritičan i obeshrabrujući - onaj dosadni, koji podiže svoj ton i opterećuje nas. Pa, to bi bio vaš „unutrašnji kritičar“. Oba ova glasa imaju svoju ulogu. Naš unutrašnji negovatelj donosi saosećanje i ohrabrenje – bodri nas, teši, kaže nam da smo voljeni, jedinstveni, vredni, dok nam naš unutrašnji kritičar pomaže da prepoznamo gde smo pogrešili i šta treba da uradimo da bismo popravili stvari. Međutim, unutrašnji kritičar često preteruje, grdeći nas, omalovažavajući nas, gnjaveći nas i pronalazeći nam greške na svakom koraku. Ne da nam ni minuta mira. Srećom, postoji način da obuzdate svog unutašnjem kritičara, tako što ćete ga učiniti onim što je oduvek i trebao da bude – vašim saveznikom . Kako utišati svog „unutrašnjeg kritičara“?

Ko je i šta je "unutrašnji kritičar"?

Svako od nas ima svog „unutrašnjeg kritičara“ – onaj mali glasić u pozadini našeg uma, koji nas tera da verujemo u ono što ne mislimo, kritikuje nas za ono što treba i ne treba, stalno smišlja nove načine da nas sapliće i ubeđuje u to da nešto “ne možemo”, da nismo “dovoljno dobri”, “vredni” i slične stvari, koje su daleko od istine. Unutrašnji kritičar je onaj unutrašnji glas koji nas osuđuje, kritikuje ili ponižava, bez obzira da li je ta samokritika objektivno opravdana. Unutrušnji kritičar živi u svetu apsoluta, sa vrlo malo prostora za nijanse ili siva područja. U njegovom svetu sve je crno-belo, a njegove omiljene reči su „ne možeš“, „nisi“, “mogao/la si“ „uvek“ i „nikada“, a krivac, naravno, uvek vi. „Opet si pogrešio/kao i uvek.“ "Trebaš jednostavno odustati." „Niko te nikada neće voleti.“ Umesto da stvori širok i otvoren prostor za prihvatanje naših vrlina i mana i osvešćavanje naših grešaka, unutrašnji kritičar često se otme kontroli, postane preglasan, prenaporan i navodi nas da preispitujemo sopostvenu vrednost i sumnjamo u sebe, zbog čega je važno znati kako ga utišati.

unutrašnji kritičar

Koja je svrha našeg "unutrašnjeg kritičara"?

Paradoks se krije u tome što je vaš unutrašnji kritičar zapravo zabrinut za vas, a njegova primarna svrha je da vam pomogne – da vas natera da se preispitate, zaštitite, promenite pogrešno mišljenje i ne ponavljate iste greške, koje vam nisu služile u prošlosti. On bi trebao da se javlja u situacijama kada niste u pravu, kako biste doneli ispravnu odluku. Mnogi ljudi imaju poteškoće sa samopouzdanjem, čak i kada su uspešni i dobro prilagođeni spoljnom svetu. Unutrašnji kritičar osobe može igrati značajnu ulogu u oblikovanju identiteta i našeg osećaja sebe. Iako je tu sa svrhom, on može biti mučan glas koji dovodi u pitanje svaku našu odluku i podriva svako naše postignuće, a u nama ostavlja teška osećanja poput srama, neadekvatnosti ili krivice. Zato je izuzetno važno naučiti kako utišati svog unutrašnjeg kritičara, kako nam ne bi stvarao probleme i kočio nas, već bio ono zbog čega je zapravo tu - naš kompas.

Kako utišati svog "unutrašnjeg kritičara"?

Iako smo na svesnom nivou možda svesni svih brojnih pozitivnih stvari o sebi, poput toga da smo uspešni, dobri, voljeni i sposobni, obično više verujemo svom unutrašnjem kritičaru. Ali, kako možete očekivati da napredujete i budete srećni, kada je vaš unutrašnji kritičar toliko glasan, neprestano vas grdi i prekorava zbog toga što „niste dovoljno dobri“ i „uvek grešite“? Ukoliko je preglasan, vaš unutrašnji kritičar vas ne motiviše. Znate li šta vas motiviše? Glas ohrabrenja. Glas samosaosećanja. Glas mogućnosti. Stoga, dokle god ne shvatimo kako unutrašnji kritičar funkcioniše i zašto radi to što radi, te naučimo da ga utišamo, verovaćemo svemu što on kaže i bićemo njegova žrtva. Pa, kako utišati svog unutrašnjeg kritičara – onaj glas u glavi koji vam govori da je sve što radite pogrešno?

Saslušajte svoje negativne misli

Ovo može delovati kontraintuitivno, ali možete utišati svog unutrašnjeg kritičara samo kada ste ga svesni. Ne mislim da se hranite njime, već da pokušavate što objektivnije da saslušate ono što ima da vam poruči. Negativni samogovor nije uvek dokaz da nešto „nije u redu“ sa nama i da to treba popraviti - negativne misli često proizlaze iz nesigurnosti koje nisu realne. Odvojite vreme da zapravo poslušate ono što vam unutrašnji kritičar govori i otkrićete da su te kritike često postpuno neosnovane, nerealne i nezaslužene. Možda će vas čak nasmejati. Budite objektivni - ako to ne biste rekli svom prijatelju, zašto to govorite sebi? Razmislite odakle vašem unutrašnjem kritičaru uopšte takva uverenja? Odakle potiču?

Budite produktivni

Iako su neke od uvreda našeg unutrašnjeg kritičara neopravdane i previše osuđujuće, neke od njih možda nas upućuju na stvarne probleme koje treba rešiti. Ukoliko postoje određeni segmenti vašeg života za koje znate da treba poboljšati, preduzmite nešto povodom toga. Ne dajte svom unutrašnjem kritičaru dodatnu „municiju“, koja će još više boleti kada znate da je to što govori istina. Biti kritičan i strog prema sebi nikada nije u redu i sigurno nije produktivno. Umesto toga, preduzmite opipljive korake za promenu. Postavite sebi ciljeve i pratite svoj napredak. Čak i malim koracima, postepen rad na sebi zameniće negativne misli pozitivnima, i na kraju utišati vašeg unutrašnjeg kritičara.

Zapitajte se

Niste sigurni da li treba da utišate svog unutrašnjeg kritičara? Postavite sebi sledeće pitanje: „Da li biste to rekli petogodišnjem sebi“? Da li biste svom petogodišnjem, krhkom sebi, punom nade i snova, rekli da ima previše kila, da nije dovoljno pametan, da je neuspešan, nevoljen ili netalentovan? Naravno da ne! Rekli biste mu da veruje u sebe i da može da uradi sve što zamisli. Pa, ako se ne biste usudili biti toliko strogi i oštri prema svojoj mlađoj verziji sebe, zašto to raditi sebi sada? Samopouzdanje može biti krhko u bilo kojoj životnoj dobi i moramo biti sigurni da činimo sve što možemo da sebi budemo podrška. Ako ne mi, ko će?

Podsetite se koliko vredite

Ponekad je jedini način da ućutkate i utišate svog unutrašnjeg kritičara utapanje u pozitivnim izjavama. To ne mora biti drastično poput hvaliti sebe na sva usta, dok se gledate u ogledalu i tapšete po ramenu. Ali, ako samo malo pohvalite sebe s vremena na vreme ili u trenucima kada je unutrašnji kritičar preglasan, možete učiniti čuda. Setite trenutaka kada ste bili zadovoljni sobom,ponosni zbog nečega što ste postigli ili situacije u kojoj ste se osećali baš dobro. Pustite da vas taj dobar osećaj preplavi. Na primer, ja u novčaniku držim malu ceduljicu na kojoj sam zapisala sve svoje vrline. Kada god želim da utišam unutrašnjeg kritičara koji se osili, pročitam je i podsetim se kako sam zapravo jaka, samopouzdana i sposobna žena. Ne radi se o hvalisanju ili pokušaju da naduvate svoj ego, već o tome da budete iskreni prema sebi, cenite i stavite fokus na sve ono što dobro radite. Ponekad nam svima treba mali podsetnik da smo zapravo sposobni ljudi, vredni svega, koji mogu da se uhvate u koštac sa svime što nam život baci pred noge.

Već godinama kritikujete sami sebe i ne ide vam. Pokušajte, za promenu, da podržite sami sebe i vidite šta će se desiti.