Postoji jedna molitva nepoznatog autora, koja glasi: „... daj mi snage da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrost da promenim stvari koje mogu, i mudrost da znam razliku.“ Za mnoge ljude, ovo deluje kao nemoguća misija. Postoje stvari u životu na koje možemo da utičemo i koje možemo promeniti, dok postoje one koje su u potpunosti van naše kontrole. Pomislili biste da bi nam najlakše bilo da se pomirimo sa nečim što je van naše moći, zar ne? „Šta ja tu mogu?“ Pa, zanimljivo je da nas, nekako, upravo te stvari koje ne možemo promeniti najdublje pogađaju i najteže nam je da ih prihvatimo, o kojem god aspektu života se radilo. Kada nešto možemo da promenimo, pokušaćemo, ukoliko ne uspemo – znaćemo da smo barem uradili šta smo mogli ili svaliti krivicu na sebe ukoliko nismo. Međutim, šta kada nije do nas? Koga okriviti? Kome se obratiti? I, što je najvažnije, kako prihvatiti stvari koje ne možemo promeniti? Vreme je da naučimo.

Zašto je teško prihvatiti ono što ne možemo promeniti?

Zašto se često „zaglavimo“ u patnji i bolu nakon raskida veze (i u mnogim drugim oblastima života)? Jer pokušavamo da promenimo stvari koje su van naše kontrole. U životu, postoji brutalna istina koju neki ljudi uporno odbijaju da prihvate i čuju - mi zapravo nemamo kontrolu nad mnogim stvarima koje nam se događaju u životu. I to je u redu. Međutim, neki ljudi se toliko opiru ovoj činjenici da mikro-upravljaju svakim aspektom života. Misle da, ako mogu da steknu dovoljno kontrole nad drugim ljudima i situacijama u kojima se nalaze, mogu sprečiti da se loše stvari događaju. Drugi su svesni da ne mogu sprečiti da se loše stvari dogode, ali u svakom slučaju brinu zbog njih, te na kraju troše svoje vreme i energiju, jer briga ne donosi ništa dobro, pogotovo kada su u pitanju stvari koje ne možemo promeniti. Za neke ljude, prihvatiti ono što ne možeš promeniti je i dalje nemoguća misija i uporno žele da promene svet, a nikako da shvate da promena počinje od njih samih – ona dolazi iznutra, i ne postoje te okolnosti, situacije, niti ljudi koji će se promeniti da bismo mi bili zadovoljni, srećni ili ispunjeni. U psihologiji je to očigledno u konstrukcijama poput „lociranja kontrole“, odnosno određivanju da li događaje u svom životu pripisujete spoljnim izvorima (patim zato što se loše odnosi prema meni) ili unutrašnjim izvorima (patim zato što sebi dozvoljavam da se loše ophode prema meni). A, nekako, svi zaboravljamo, da je ključ promene i prihvatanja u nama samima.

Kako prihvatiti stvari koje ne možeš promeniti?

Prihvatanje nije isto što i odustajanje ili pasivnost. Mnogi ljudi se opiru prihvatanju onoga što ne mogu promeniti, jer to povezuju sa „dizanjem ruku“ i predajom. Istina je da možemo da nastavimo da napredujemo uprkos tome što prihvatamo da postoje stvari koju su van naše kontrole. Za sve one koji se pitaju „kako da prihvatim ono što ne mogu promeniti“, sledi nekoliko saveta, koji će vam pomoći da pronađete ono što zapravo tražite - mir. Počnimo od samog početka svega, pa i ovog teksta, od čuvene molitve:

Prepoznajte šta ne možete promeniti

Šta je ono što najčešće želimo da možemo promeniti, a ne možemo? Na primer, prošlost. Ne možete je promeniti. Šta je bilo - bilo je, a fokusiranje na ono što je nemoguće promeniti donosi samo patnju i nemir. Tu su i drugi ljudi - da, možete pokušati da utičete na druge ljude, ali na kraju dana, vi ne možete da ih kontrolišete, niti je to vaše pravo ili zadatak. Ne možete promeniti ko su ili šta osećaju. Zakoni prirode? Znate, stvari poput zemljotresa ili činjenice da svi pre ili kasnije umiremo. Nije važno koliko puta kažete „Ako/kada bih samo...“, ove stvari ne možete promeniti, jer nisu pod vašom kontrolom . I da, teško je to prihvatiti, ali neophodno je da to zaista osvestite, osetite, obradite i konačno - pustite. Morate se pustiti da odbolujete ono što sahranjujete jednom za svagda, makar to bilo samo jedno uverenje. I to je u redu.

Utvrdite šta možete promeniti

Postoji vrlo malo stvari koje ne možete da promenite, ali zato postoji beskrajan broj stvari koje MOŽETE da promenite! Um nam je ponekad toliko zamagljen onime što je moglo biti, da previdimo stvari koje zaista možemo da promenimo. Od ove sekunde, upravo sada, imate potpunu kontrolu nad svojim odlukama i postupcima. Čega želite u svom životu? Kako želite da se osećate? Kako možete dobiti te stvari? Kada počnete da se nervirate i brinete oko nečega, odvojite minut da ispitate stvari nad kojima zaista imate kontrolu. Ukoliko postoji bilo šta što je u vašoj moći i što možete da uradite – uradite to. Uspeli ili ne, barem ćete znati da ste pokušali. Ne možete sprečiti da dođe oluja, ali se možete pripremiti za nju. Ne možete da kontrolišete kako se neko drugi ponaša, ali možete da kontrolišete kako ćete vi reagovati. Prepoznajte da, ponekad, sve što možete da kontrolišete su vaše misli, vaša percepcija i vaši postupci. Kada uložite energiju u stvari koje možete kontrolisati, bićete previše zauzeti aktivnošću da biste se zamarali oko svih stvari koje niste mogli ili ne možete da promenite.

Pronađite smisao

Ponekad, „najgora“ stvar koja nam se dogodi postane najvažnija prekretnica života i najosnovniji deo našeg ličnog rasta i razvoja. Iako su naši umovi programirani da teško pronađu nešto pozitivno u naizgled lošoj i bezizlaznoj situaciji, mnogo je lakše prihvatiti stvari koje ne možemo promeniti, kada vidimo i istražujemo mogućnosti koje iz toga proizlaze. Šta možete naučiti iz svoje poteškoće? Kako su vas poteškoće i problemi iz prošlosti učinili jačom i boljom osobom? Kada više ne možemo da promenimo situaciju, izazvani smo da promenimo sebe.

Naučite da se nosite sa stvarima

U jednom ili drugom trenutku život će nas dovesti do neočekivanog obrta događaja, sa kojim možda ne znamo kako da se nosimo. Dakle, deo procesa prihvatanja stvari koje ne možemo promeniti je učenje novih načina za suočavanje sa krizom. U životu je uvek i u svemu potreban balans. Kao što nije uvek sunčano ili kišovito, niti dan ili noć, tako se smenjuju i usponi i padovi, sreća i tuga, i takvim to moramo prihvatiti. Okolnosti ne možemo promeniti, ali možemo naučiti kako da reagujemo na njih, kako ih prihvatiti, naučiti nešto iz njih i proći kroz svaku emociju koju doživimo, umesto da ih potiskujemo i guramo ‘pod tepih’, u nadi da će se sve samo od sebe rešiti i nestati. I ne zaboravite, posle kiše uvek dođe sunce.

Prihvatiti ne znači odustati

Kada shvatite da se odgovor na pitanje: „Kako prihvatiti ono što ne možeš promeniti“ krije u vama samima, znaćete da morate početi od sebe. Vi ste prva stepenica ka promeni svog sveta. Prihvatanje onoga što se dogodilo, prvi je korak ka prevazilaženju posledica bilo koje nedaće. Prihvatiti stvari koje ne možemo da promenimo i koje nisu u našim rukama, je potpuno svestan izbor, kao i verovanje da čak i ono što nam uzrokuje veliku patnju i bol ima svoju svrhu. Prihvatanje je naša spremnost da odbacimo odnose, ideje i prilike koje nam ne služe, kojima svojevoljno robujemo i dopuštamo da nas kontrolišu, u svrhu nečega mnogo boljeg i važnijeg, što nas čeka s druge strane, nakon što postanemo toga svesni. Sve što se događa, i kako god bilo, samo je trenutno i nije namenjeno da traje večno. Promena je sastavni deo života, a što pre naučimo kako prihvatiti stvari koje nemožemo promeniti, to ćemo pre biti istinski ispunjeni i srećni.