Emocije su neizostavni deo svakog ljudskog bića, satkan duboko u nas, koji igra važnu ulogu u našem razmišljanju i ponašanju, s obzirom da su emocije zapravo prizma kroz koju doživljavamo svet, iskustva i ljude oko sebe. Emocije koje osećamo svakodnevno mogu nas primorati da preduzmemo određene akcije i utičemo na odluke koje donosimo u vezi sa svojim životom, kako velikim, tako i malim. Naš svakodnevni život bio nezamisliv bez emocija. One su sastavni deo nas, koji našem životu daje smisao, boje i nijanse, bez kojih ne bismo bili ono što jesmo. Nekada su one ono što nas pokreće, a nekada umeju da nas parališu i preplave, s obzirom da ih je teško kontrolisati. Nekada nas ispunjavaju, a nekada čine da se osećamo loše. Zašto? Da li ste ikada zastali i zapitali se šta su zapravo emocije i čemu one služe? Koja je njihova svrha? Da bismo zaista razumeli emocije, važno je znati šta su emocije i čemu one zapravo služe.

Šta su emocije?

Za većinu ljudi emocije i osećanja su u potpunosti ista stvar. Prirodno, doživljavamo ih kao sinonime. Međutim, iako ova dva pojma jesu zavisna jedan od drugog, emocije i osećanja su različite stvari. Emocije opisuju fiziološka stanja i generišu se podsvesno. Obično su to autonomni, telesni odgovori na određene spoljašnje ili unutrašnje događaje, odnosno stimulanse. Nasuprot tome, osećanja su subjektivna iskustva emocija i pokreću ih svesne misli i razmišljanja. To znači da možemo imati emocije bez osećanja, međutim, ne možemo imati osećanja bez emocija. Emocije su složen fenomen karakterističan za ljude, bez izuzetaka. Emocije same po sebi, nisu ni dobre ni loše. Ono što ih čini takvima je perspektiva koju im mi sami dodelimo. Emocije nisu nešto od čega treba bežati ili se stideti, niti nešto čemu treba bezuslovno verovati i u potpunosti prepustiti.

Da bi nam emocije služile i doprinosile boljem kvalitetu života, treba da osvestimo da one postoje, naučimo šta su emocije, čemu emocije služe, da bi mogli da ih razumemo i njima upravljamo. Stoga, možemo reći da je emocija složeno psihološko stanje koje uključuje tri različite komponente:

- subjektivno iskustvo (kako doživljavate emocije),

- fiziološki odgovor (kakovaše telo reaguju na emocije) i

- ponašanje/reakciju (kako se ponašate kao odgovor na emociju).

Ovi različiti elementi igraju ulogu u samoj funkciji i svrsi vaših emocija. Bile one kratkotrajne ili dugoročne, prijatne ili neprijatne, “pozitivne” ili “negativne”, zašto tačno doživljavamo emocije? Kakvu ulogu emocije imaju i čemu one služe?

Čemu služe emocije?

Emocije su naš nevidljivi vodič kroz život, odnosno biološki odraz onoga kako doživljavamo svet oko nas, kako se osećamo u odnosu na nekoga ili nešto, kao i šta to budi u nama i kako to utiče na postupke koje pravimo. Kao što smo pomenuli, često postoji predrasuda da su emocije ili pozitivne ili negativne, kao i da pozitivne emocije poput sreće, radosti, uzbuđenja treba osećati, ali da su emocije kao što su tuga, bes i strah negativne i da ih treba izbegavati. Ovo nije tačno. Mi smo ti koji emocijama dajemo perspektivu pozitivne ili negativne, u zavisnosti od toga kako je mi doživljavamo, ukoliko nam je prijatna i neprijatna, a i jedna druga vrsta emocija je od ključnog značaja za naše preživljavanje i ima svoju svrhu, dok su one neprijatne čak za nijansu značajnije. Zašto? Čemu služe emocije?

Emocije nas motivišu na akciju

Emocije koje doživljavamo kao prijatne služe nam kao potvrda da činimo pravu stvar, da nas obaveste da naše funkcionisanje, okruženje i prilagodjavanje sredini i situaciji u datom trenutku odgovara, te da ne moramo ništa bitno da menjamo, jer je to dobro po nas. Nasuprot tome, neprijatne emocije služe kao “biološki alarm” i tu su da nas obaveste da su neke vrednosti koje su nam bitne ugrožene, odnosno da situacija u kojoj se nalazimo nalaže da nešto mora da se promeni, da bismo se ponovo osećali prijatno, stabilno i funkcionisali kako treba. Neprijatne emocije služe da nas upozore da nešto promenimo, a samim time - pokreću nas na akciju. Mi, zatim, odlučujemo da reagujemo na određeni način i ponovo uspostavljamo ravnotežu.

Na primer, možda ćete osetiti zabrinutost, strah i anksioznost usled ispita ili važnog poslovnog sastanka, jer brinete da li ćete se dobro pokazati i koji će biti ishod. Upravo zahvaljujući ovim emocijama, verovatno je da ćete učiti i potruditi se da date svoj maksimum. Pošto ste iskusili određenu neprijatnu emociju, ona je u vama probudila motivaciju da nešto preduzmete i učinite nešto pozitivno, kako biste poboljšali svoje šanse i eliminisali neprijatnu emociju. Takođe smo skloni preduzimanju određenih akcija kako bismo iskusili “pozitivne” emocije i smanjili verovatnoću osećanja “negativnih” emocija, stoga nam emocije takođe služe kao prirodni kompas. Na primer, verovatno ćete potražiti društvene aktivnosti, hobije ili ljude koji vam pružaju emociju sreće, zadovoljstva i uzbuđenja, dok ćete, s druge strane, verovatno izbegavati situacije koje bi vas potencijalno mogle dovesti do dosade, tuge ili neprijatnosti.

Emocije nam pomažu da preživimo, napredujemo i izbegnemo opasnost

Čuveni prirodnjak, Čarls Darvin, verovao je da su emocije adaptacija koja omogućava ljudima i životinjama da prežive i razmnožavaju se. Kada smo ljuti, verovatno ćemo se suočiti sa izvorom svog besa. Kada iskusimo strah, veća je verovatnoća da ćemo pobeći od pretnje i potencijalne opasnosti. Kada osetimo ljubav, potražićemo tog partnera i razmnožavati se. Emocije služe ulozi prilagođavanja našem životu, tako što nas motivišu na brzo delovanje i preduzimanje akcija, koje će povećati naše šanse za opstanak, uspeh i napredak, u svakom smislu, bilo to metaforički ili fizički.

Emocije omogućavaju razumevanje

Emocije služe da omoguće drugim ljudima da nas razumeju, kao i da mi razumemo druge ljude oko sebe. To je univerzalni, neverbalni jezik ljudi. Kada komuniciramo sa drugim ljudima, važno je dati nagoveštaje koji će im pomoći da shvate kako se osećamo, da bi reagovali u skladu sa time. Ovi znakovi mogu uključivati emotivno izražavanje govorom tela, kao što su različiti izrazi lica, povezani sa određenim emocijama koje doživljavamo. U drugim slučajevima, to može uključivati direktno navođenje ljudi na određene postupke, u skladu sa time kako se osećamo. Baš kao što naše sopstvene emocije drugima pružaju dragocene informacije, emotivne reakcije onih koji nas okružuju daju nam bogatstvo društvenih informacija. Društvena komunikacija je važan deo svakodnevnog života i međuljudskih odnosa, a sposobnost tumačenja i reagovanja na tuđe emocije je od suštinske važnosti. Stoga, emocije nam omogućavaju da odgovorimo na njih na odgovarajući način i izgradimo dublje, značajnije odnose sa prijateljima, porodicom i voljenima. Darvin je sugerisao je da iskazivanje emocija takođe igra važnu ulogu u sigurnosti i preživljavanju. Ukoliko, na primer, naiđete na životinju koja sikće ili reži, to bi Vvam jasno ukazivalo na to da je to biće besno i odbrambeno nastrojeno, što bi vas navelo da se udaljite i izbegnete moguću opasnost. Stoga, razumevanje emocija drugih daje nam jasne informacije o tome kako treba da reagujemo u određenoj situaciji i jedna je od stvari za koje nam služe emocije.