Kažu da nema te kazne na svetu koja je moćnija i oštrija od sopstvene griže savesti. Ali, šta je uopšte “savest”? Svi smo se, pre ili kasnije, našli u iskušenju da uradimo nešto što bismo smeli. Naša savest je ono što nam kaže: „Stani!“ i natera nas da se zaustavimo i razmislimo o tome što smo hteli da učinimo. U tom momentu, imamo dve opcije - da slušamo svoju savest ili da je ignorišemo. Ili se zaustavimo ili protrčimo kroz „crveno svetlo“. Ali, savest nam nikada ne govori šta da radimo – ona nas upozorava na ono šta ne bismo trebali da radimo. Bilo da su spremni da to priznaju ili ne, svi imaju taj unutrašnji glas savesti, koji ih vodi u svakodnevnom životu. Ali, da li slušate svoju savest? Ako ne, da li biste trebali da počenete? Šta nam griža savesti poručuje i kako je se osloboditi?

Šta je savest i čemu ona služi?

Svi smo slični na jedan način - bez obzira koliko se loše ponašali ili koje nepravde učinimo, svi uvek imamo onaj mučni, dosadni unutrašnji glas u potiljku, koji se pojavljuje kad god se suočimo sa moralnom dilemom. Savest je čovekov moralni kompas - osećaj koji nam pomaže da razlikujemo dobro i zlo, na koju se gleda kao na „vodič“ za njegovo ponašanje. Savest opisuje dve stvari - ono što čovek veruje da je ispravno i kako čovek odlučuje šta je ispravno. Naša savest je više od samog „instinkta“, ona je naš „moralni mišić“. Podsećajući nas na naše sopstvene vrednosti i principe, postaje standard koji koristimo da bismo prosuđivali da li su naši postupci etični ili ne. Ove dve uloge možemo nazvati etičkom svešću i etičkim odlučivanjem.

Da li treba slušati svoju savest?

Filozofi, naučnici i doktori raspravljaju od pamtiveka o tome šta je savest i da li zaista svi imamo taj „unutrašnji glas“, koji ne možemo videti, niti opipati. Međutim, kroz istoriju je uvek bilo nesporno da većina ljudi oseti unutrašnji glas koji ih pre ili kasnije upozorava na nešto. Bilo da se radi o rizičnoj situaciji u koju vam instinkti govore da ne ulazite ili puko guranje u pravom smeru kada se nađemo pred teškim moralnim izborom, gotovo svako ima neko iskustvo „unutrašnjeg glasa“ savesti, koji im pomaže da se snađu. Prečesto pokušavamo da ga „isključimo,“ jer nam se ponekad ne sviđa ono što pokušava da nam kaže. Međutim, ponekad u životu moramo da se suočimo sa surovim istinama, pogotovo ako ne želimo da ih čujemo. Ukoliko izaberemo da utišamo glas savesti, dolazi do još većeg problema – griže savesti.

Šta je griža savesti?

Šta se događa ako prstom slučajno dodirnete vruću ringlu? Pa, ukoliko vaš nervni sistem pravilno funkcioniše, refleksno ćete povući ruku, da biste izbegli više bola i štete. Vaš nervni sistem je neprocenjiv, jer vas spašava od opasnosti. Naša savest funkcioniše kao moralna verzija nervnog sistema. Griža savesti koju oseća savest kada uradite nešto pogrešno, trebalo bi da vas navede da ispravite svoju grešku, izbegnete da povredite tuđa osećanja ili načinite nekome zlo i uradite ispravnu stvar. Taj osećaj krivice je za vaše dobro. Međutim, ukoliko odlučimo da ne slušamo svoju savest, već da je ignorišemo, glas će postajati sve glasniji i glasniji, sve dok ne uradimo ispravnu stvar. Stoga, kada ne slušate svoju savest, to je kao da ignorišete bol koji osećate kada slučajno dodirnete vruću ringlu, te nastavite da držite ruku na njoj. Griža savesti je usko povezana sa osećanjem kajanja, žaljenja, krivice, kao i srama.

Šta nam griža savesti poručuje?

Vaša savest je deo vašeg uma koji vam govori da li je to što radite ispravno ili ne. Ukoliko imate grižu savesti, to znači da se osećate krivima zbog nečega što ste rekli, uradili ili prećutali, jer duboko u sebi znate da to nije u redu. Da bismo održali emotivnu i psihološku ravnotežu, neophodno je otkriti šta nam griža savesti poručuje. Osim toga, griža savesti je kao da u glavi imate alarm, koji se neće isključiti, već samo odlagati u nedogled, sve dok mu se ne posvetite i rešite uzrok. Griža savesti vam poručuje da nešto što jeste ili niste uradili nije bilo ispravno, te pokušava da vas navede na pravi put, tako što će vas gnjaviti sve dok ne uspe da vas natera da ispravite stvari.

Kako se osloboditi griže savesti?

„Korisna“ vrsta griže savesti je ona izuzetno duhovne, humanističke vrste, gde ste svesni svojih prošlih grešaka i uvek se trudite da ih ne ponavljate, te donosite ispravne izbore. Ali, to takođe uključuje i prihvatanje sebe i samopouzdanje da svakodnevno postajete bolja osoba, umesto da se osećate opterećeni grižom savesti. Ljudski je grešiti i niko nije bezgrešan. Savest je tu samo da nas vrati na pravi put, kada sa njega skrenemo. Stoga, da biste se oslobodili griže savesti, treba da oprostite sebi za svoje greške u prošlosti, ispravite ih ukoliko ikako možete i potrudite se da iz njih naučite, te ih nikada ne ponovite u budućnosti. Savest je vaša unutrašnja mudrost i moralni kompas, koji je tu da vas osvesti i usmeri u dobrom pravcu, a ne sudija koji je tu da vas najstrožije kazni, tako što će vas udaviti u osećaju griže savesti i krivice. Stoga, ukoliko se pitate kako se osloboditi griže savesti, važno je saslušati šta ima da vam kaže, poslušati je, a zatim pustiti da ode svojim putem.

Slušajte svoju savest - ona vam je saveznik

Vaša savest je vaš saveznik – ne neprijatelj, iako se tako nekada maskira. Nije lako uvek slušati svoj unutrašnji glas, posebno ako vam savest poručuje nešto što ne želite da čujete. Ali, to je gotovo uvek jedini ispravan put kojim možete da krenete, koji će vas dovesti do osećanja mira, ispunjenosti i mirne savesti. Ukoliko imate savest, verovatno sve ovo već znate. Ali, ako je to toliko očigledno, zašto mnogi ljudi ne slušaju svoju savest? Ne pazite samo na to kuda vas život vodi, već i kako stižete tamo. A, na vama je da izaberete put kojim ćete ići. Možete slušati svoju savest i živeti svoj život časno i pošteno. Ili, možete krenuti bržim putem i prodati svoju dušu onome s najboljom ponudom. Na kraju dana, kada noću ležite budni, znaćete koji ste put izabrali. U stvari, ne slušajte mene - slušajte svoju savest.