Upoznavanje za uspešne muškarce i lepe devojke - Lepotica i Zver

Da li poričete realnost? 5 znakova da živite u zabludi

Ljudi su skloni tome da ignorišu realnost i ubeđuju sebe u ono što im odgovara. U većini je slučajeva lako poreći istinu kad zaboli. Poricanje znači pokušaj zadržavanja sopstvene percepcije stvarnosti, dok zapravo izbegavate. Svi mi živimo u nekom obliku poricanja. Većina ljudi, različitih osobina, karijera, pogleda na svet i života uopšteno, živi u zabludi, a da to ni ne znaju i da toga nisu ni svesni. Sigurno ne mislim i na vas, zar ne? Ukoliko vam vaš osećaj u stomaku govori „Nema šanse!“, onda možda zapravo pokazujete prvi znak poricanja, odnosno da živite u zabludi. S obzirom da znamo da naš mozak ume vrlo često da se poigrava sa nama, poricanje je jedno od naših nesvesnih odbrambenih mehanizama i nešto čemu je svako ljudsko biće podložno. Iako vas to neće ubiti, sigurno može naštetiti vašem danu, poslu, odnosima i životu. Zvuči li alarmantno? Definitivno bi trebalo, a ako počinjete da sumnjate u svoju racionalnost, sledi 5 najvažnijih znakova da živite u zabludi, odnosno da poričete realnost.

ziveti u zabludi

Da li živite u zabludi? 5 znakova da poričete realnost

Samosabotirajući i autodestruktivni obrasci postoje tamo gde postoji izbegavanje ili kašnjenje u prihvatanju stvarnosti ili kada neko ne želi da prihvati određene neprijatne činjenice o njima ili situaciji u kojoj se nalati. S obzirom da je poricanje vrsta odbrambenog mehanizma, ukoliko poričete realnost, vi zapravo nesvesno pokušavate da se zaštitite, odbijanjem toga da prihvatite istinu o nečemu što vam u bilo kom smislu „ne odgovara“ ili „šteti“. U nekim slučajevima početno, kratkoročno poricanje može biti dobra stvar, dajući vam vremena da se prilagodite promenama. Ali, poricanje realnosti i življenje u zabludi ima i negativne posledice, zbog čega je važno da naučite realno da sagledate stvari.

„Ja sam iznad neuspeha“

Dakle, da li mislite da ste nekako previše talentovani, informisani, obrazovani, vredni ili upućeni, da će se sve čega se dotaknete pretvoriti u zlato i da nemate pravo na neuspeh? Žao mi je što ovo moram da kažem ali, na kraju dana, samo ste čovek, a ljudi, kao i priroda, imaju svoje nedostatke i nisu savršeni, koliko god se mi trudili da jurimo za savršenstvom. Ukoliko smatrate da ne možete da pogrešite, da je nemoguće ili nepravedno da ne uspete u nečemu, a zatim padate u depresivne i stresne obrasce kada niste uspešni, definitivno je znak da živite u zabludi i poričete realnost.

„Nemoguće me je iznenaditi“

Ukoliko mislite da je iznenađenje, prijatno ili neprijatno, nemoguće doživeti ukoliko ste sve pažljivo i detaljno isplanirali, kao odgovorna osoba koja jeste, onda imam jedno pitanje: „Kako se prema vama odnosi život, uprkos svom planiranju?“ Da, pametno je planirati unapred i biti spreman na različite ishode, ali uverenje da se zapravo možete pripremiti za apsolutno sve jednostavno je nerealno i znak da živite u zabludi. Koliko god se mi trudili, život je mahom nepredvidiv i nekada će vas iznenaditi ili vam poremetiti planove, te na to morate biti spremni.

„Nije moja krivica“

Kao odbrambeni mehanizam koji nam je usađen, ljudima je neretko veoma teško da prihvate da je neka posledica proizvod njihovih postupaka, pogotovo ukoliko je situacija ozbiljna. Neko drugi ili splet nesrećnih okolnosti su uvek krivi, zar ne? Da li imate utisak da sve radite onako kako treba, iz najbolje namere, a da su drugi ljudi ili faktori ti koji stvari preokrenu, izvrnu ili unište? Žao mi je što ovo moram da vam kažem, ali ne preuzimanje odgovornosti jedan je od najočiglednijih znakova da živite u zabludi i da poričete realnost. Ljudski je grešiti i niko nije savršen, stoga, čak i ako to iz prve ne vidite, potrudite se da uvek objektivno i realno sagledate sebe i svoje postupke i preispitate da li ste nekada zapravo vi, pogrešili. Ko prizna – pola mu se prašta.

„Postoji razlog (čitaj:izgovor) za sve“

„Ne mogu sada ovo da uradim, jer ...“ „To bih uradio/la da nije ...“ Da li su vam ovakve rečenice poznate? Jedan od znakova da živite u zabludi, jeste da mislite da uvek postoji izgovor za svako vaše (ne)delo. Uspete li nekako uvek da pronađete opravdanje za sve što niste uradili ili niste mogli da uradite kako treba? Super za vas, ali ovakav stav je samo još jedan znak da jednostavno živite u svetu fantazije i da poričete realnost situacije, a to je da smo najčešće mi, barem nekim delom, odgovorni za svoje izbore i postupke.

„Svi drugi greše, ja sam u pravu“

Da li smatrate da svi ljudi koji se ne slažu sa vama ne razmišljaju ispravno? Jesu li oni zaista toliko neuki? Ili se problem zapravo krije negde drugde? Ukoliko smatrate da ste vi ti koji uvek znate najbolje i koji ste uvek u pravu, a drugi samo „ne znaju za bolje“ i na taj način vidite stvari, bojim se da problem leži nigde drugde nego u vama samima i da demonstrirate jedan od znakova da živite u zabludi i poričete realnost činjenice da niste baš uvek u pravu, koliko god biste to voleli.

Zašto je loše živeti u zabludi?

Odbijanje da priznate da nešto nije u redu je način suočavanja sa emotivnim sukobom, sukobom mišljenja, stresom, bolnim mislima, pretećim informacijama, ranjivošću i anksioznošću. Možete poricati bilo šta zbog čega se osećate ranjivo ili što ugrožava vaš osećaj kontrole, sebe i sopstvenih uverenja. Kada poričete realnost, vi živite u zabludi i nikada nećete priznati tešku situaciju ili svoju grešku, niti pokušati da se suočite sa činjenicama problema i umanjivaćete moguće posledice problema, te na taj način nikada nećete moći da napredujete. Zapamtite da poricanjem realnosti štetite ne samo drugima, već i sebi.

Kako prevazići poricanje?

Da biste prevazišli poricanje realnosti i prestali da živite konstantno u nekoj vrsti zablude, pokušajte to da koristite na pozitivan i konstruktivan način. Pokušajte da sagledate situacije iz različitih perspektiva, a ne samo iz svoje. Pokušajte više da razmišljate o stvarima i analizirate ih dublje. Naučite da komunicirate otvorenije, jasnije i razjasnite sva postojeća pitanja. Verujte u sebe i svoje sposobnosti, ali dopustite sebi da verujete i drugima i njihovoj proceni. Uvek razmislite o mogućim alternativama i videćete kako se vaš um polako i sigurno otvara i saživljava sa realnošću, vaši odnosi postaju kvalitetniji i bolji, a život lakši i bezbolniji, pre svega, za vas same.