Odgoj i vaspitanje dece jedan je od najizazovnijih zadataka u našem životu. Postoje stotine knjiga i priručnika koji vam pomažu u izboru različitih stilova roditeljstva, ali na kraju morate sami shvatiti kako biti dobar roditelj, koristeći na najbolji način osobine koje već posedujete.
Budite najbolji roditelj koji možete biti
Vaš stil roditeljstva u velikoj meri utiče na život vaše dece. Decu treba odgajati s ljubavlju, strpljenjem i odgovarajućim granicama. Niste savršeni, i pravićete greške. Ipak, ukoliko date sve od sebe, veća je verovatnoća da će vaša deca odrasti u odgovorne odrasle osobe. Međutim, ako imate ozbiljnih nerešenih pitanja koje vučete još od svojih roditelja, te iste probleme prenećete i na svoju decu. Cilj je da uklonite sve negativno iz svog iskustva u svom roditeljstvu, i date sve od sebe kako biste bili najbolji roditelj koji možete biti. Svaki od ova 4 stila ima svoje prednosti i mane, a na vama je da pronađete najbolju kombinaciju za vas i vaše dete.
„Diktatorski stil roditeljstva“
Ovo je strog stil vaspitanja, gde roditelji imaju visoke zahteve i očekivanja, a slabu reakciju. U ovom vidu roditeljstva, roditelj preuzima glavnu ulogu i uči dete da sledi njegova pravila. Ovaj stil ima svoje prednosti u vanrednim situacijama, kao što je obezbeđivanje da dete zna svoje granice i šta je po njega opasno, jer to su trenuci kada trebate biti direktni i jasni. Ipak, korišćenje ovog stila roditeljstva tokom čitavog procesa vaspitanja može dovesti do narušavanja samopouzdanja vašeg deteta. Očekujete da vam se dete slepo pokorava, a na taj način vaša deca nikada neće naučiti zašto su određeni izbori bolji od drugih. Ne ostavlja detetu prostora da nauči kako da bira, niti da pravi greške iz straha da vas ne razočara ili razljuti, a svi mi, pa i deca, najbolje učimo na svojim greškama.
„Autoritativan stil roditeljstva“
Autoritativno roditeljstvo karakteriše visoka reakcija na dečije potrebe uz održavanje visokih standarda. Ukoliko ste autoritativni roditelj, vi pažljivo pratite potrebe svoje dece, ali i postavljate jasne granice koje ojačavaju vaš autoritet. U ovom stilu roditeljstva nisu uočene nikakve mane, a mnogo je prednosti i upravo zato se ovaj stil smatra najidealnijim. Ukoliko je to vaš – česitamo, na pravom ste putu! Vaša deca odrastaju srećna, nezavisna, razvijaju odlične socijalne veštine, pravilnu emocionalnu regulaciju (znaju da iskazuju svoje emocije na zdrav način i upravljaju njima), kao i samokontrolu.
„Permisivni (podilazeći) stil roditeljstva“
Ovakvo roditeljstvo uključuje male i jednostavne zahteve i visoku reakciju. Ovaj stil podrazumeva veoma malo pravila nametnutih detetu. Ovakvi roditelji imaju tendenciju da se slažu sa svime i dopuštaju sve što njihova deca požele. Prednosti ovog stila ogledaju se u tome da će vaša deca imati puno slobode da rade šta žele. Pružićete im skoro sve što požele, ukoliko imate sredstava za to. Vaša deca znaće da su voljena. Problem je u tome što se kod ove dece nikada ne dovodi u pitanje njihovo neprimereno ponašanje. Ne znaju svoje granice. Neka će čak praviti veće probleme u pokušaju da da otkriju gde su im granice, jer su granice nešto za čime deca zapravo vape, i to im kao roditelj morate pružiti, pored ljubavi.
„Neuključeni stil roditeljstva“
Neuključeno, ili drugim rečima „nezainteresovano“ roditeljstvo podrazumeva male zahteve i nizak odziv reakcije. Ovaj stil roditeljstva postavlja malo zahteva deci, odbacuje njihove potrebe i često ih u potpunosti zanemaruje. Jedina prednost ovog roditeljstva je što deca imaju puno slobode. Ukoliko primenjujete ovu vrstu roditeljstva, izložićete svoje dete značajnom riziku. Nudite mu premalo nadzora a previše izbora, emotivno ste udaljeni od njega, imate veoma niska očekivanja i malo zahteva kada je u pitanju njihovo ponašanje. Niste dovoljno uključeni u njihov razvoj i vaspitanje, ne stižete da se pojavite na roditeljskim razgovorima u školi i ne poklanjate im puno pažnje. Ukoliko ovaj stil upravlja vašim roditeljstvom, verovatno ćete se u nekom momentu uplesti u probleme koji ste sami vremenom napravili i nećete biti tu za svoje dete, kada to bude potrebno.