„M.K. me je pozvao nekoliko puta na piće. Uopšte mi se ne dopada, nemamo zajedničkih interesovanja i fizički mi apsolutno nije privlačan. Videli smo se jednom kad je meni bilo dosadno, šetali smo i razgovarali i bilo mi je jasno da se neću videti sa njim više. Javljao se, ali sam ga ignorisala jer ni po čemu nije bio poseban. Nije imao „ono nešto“.

M.K. je stajao fino odeven kraj šanka dok ga je grlila neka plavuša u visokim potpeticama. Izgledala je, što mi je teško palo, pristojno, čak i zgodno. Možda previše zgodno za njega, pomislila sam. U jednom trenutku sam uhvatila sebe kako pokušavam da mu privučem pažnju: gledala sam direktno u njega praveći se da nju ne vidim, uvijala sam kosu oko prsta i zavodljivo pila svoje piće na slamčicu naglašavajući usne i trepćući. Odakle se pojavila ova potreba da ga zavodim i „preotmem“, da dokažem da sam bolja i da treba da bude sa mnom, a ne sa njom? Zaista nije moj tip, ali je odjednom postao privlačan „plen“ i predstavljao je izazov za mene.“

Da li vam ova priča zvuči poznato?

Sigurni smo da da. Ovo je naša svakodnevica i realnost sa kojom je nekad veoma teško suočiti se, a „napadnutu“ osobu stavlja u neprijatnu situaciju i težak položaj iskušenja i odluke. Nije čudo što neki pokleknu pred ovim iskušenjem jer su imali neka osećanja prema drugoj osobi ranije i smatraju da je sada njihova prilika, pritom zaboravljajući na osobu koja je pored njih i zbog koje deluju privlačnije. S druge strane, ni jedna osoba se ne može zavesti, ako ona/on to ne želi. Pitanje je volje i principa. Zašto dakle, zauzeti ljudi deluju privlačnije? Nisu ni zgodniji, ni lepši, ni pametiji nego pre, a s druge strane, postaju interesantni i želimo ih?

Zašto su ženama privlačniji zauzeti muškarci?

Psihologija je dala odgovor na ovo zanimljivo pitanje. Za sva bihejvioralna pitanja je potrebno pogledati u prošlost. U daleku prošlost naših pra-pra predaka, pećinskih ljudi, kada je život u zajednici bio primitivniji nego što je danas, a opet, neka pravila su ostala ista. Naime u kameno doba je odabir partnera bio odabir produženja vrste, moralna obaveza sa kojom se čovek rađa i umire znajući da je doprineo svetu i obavio svoju funkciju. Svrha je bila razmnožavati se i ojačati zajednicu, omogućivši tako ljudskoj vrsti da napreduje i snaži se svakim novim pokoljenjem. Iz perspektive žena, onaj muškarac koji je oko sebe okupljao više žena je bio potentniji, tj. delovao je podobnije za produženje vrste. Iz tog razloga nam zauzeti muškarci deluju privlačnije: ako su dovoljno dobri za druge, zašto ne bi bili dobri i meni? Sigurno imaju nešto zbog čeka su privukli drugu osobu. Iako ova teorija o produžetku vrste nekima deluje kao pošalica, istina je da je i u mozgu modernog čoveka/žene 21. veka podsvesno prisutna želja za produženjem vrste. To su, dakle, naši hormoni koji biraju podobnog partnera i izazivaju nas da se oprobamo u zavođenju.

Da li vam sada ovo ponašanje ima više smisla? Nekada su odgovori mnogo jednostavniji nego što mislimo...