Primetila sam da su, kada je reč o želji za seksom, žene u nepovoljnom položaju. Jaz u seksualnom zadovoljstvu između muškaraca i žena je realan, i često vidimo kako se to poigrava sa psihom žena i seksualnom željom kod žena. Kroz istoriju, žene su večito klasifikovane kao „manje seksualne“ od muškaraca, ali verujem da je stvarnost mnogo složenija i da to zapravo nije uvek tako, već da postoji iz drugih razloga koji se kriju iza ovog pogrešnog uverenja. Ukoliko ste žena koja misli da jednostavno ne voli mnogo seks, to može biti istina – ali, takođe mislim da postoje druge okolnosti koje ženama otežavaju doslednu želju za seksom. Bilo da su u vezi ili same, društveni pritisak na žene da ispune mnoge uloge koje preuzimaju, manjak truda od strane muškaraca i manjak informisanosti o ženskom zadovoljstvu, dodatno dovode do pada libida i smanjene seksualne želje kod žena. Stoga, smanjenu seksualnu želju kod žena trebali bismo početi postavljati kao feminističko pitanje i rešavati ga kao takvog. Koji je pravi razlog iza smanjene seksualne želje kod žena? Saznajte u nastavku.
Smanjena seksualna želja kod žena
Zaista je važno da na okolnosti koje doprinose niskoj seksualnoj želji kod žena gledamo kao na složena pitanja, jer smanjena želja za seksom ne znači nužno samo da žene „manje vole seks“ ili da im treba duže da se uzbude, iako su te stvari možda istinite. Smanjena seksualna želja kod žena takođe može biti odgovor na prikriveni seksizam, socijalni pritisak, manjak edukacije o ženskom seksualnom zadovoljstvu, kao i mnogo drugih razloga. Evo nekih od njih.
Manjak informisanosti o ženskom zadovoljstvu
Klitoris, G tačka i ostali centri zadovoljstva ženskih genitalija, večito su izostavljeni iz školskih udžbenika, lekcija iz anatomije i seksualnog obrazovanja. Tek nedavno smo počeli da svedočimo njihovom skromnom uključivanju u obrazovne materijale i medicinske tekstove, ali rasprostranjenost edukacije o ženskom telu i zadovoljstvu, i dalje je oskudna. Ukoliko žene ni same ne znaju da imaju „tačku za zadovoljstvo“, gde se ona nalazi ili kako se ona stimuliše, kako se onda može očekivati da u potpunosti pristupe sopstvenom seksualnom zadovoljstvu, a kamoli da objasne partneru kako da im udovolje? Generalni manjak informisanosti o ženskoj seksualnosti često dovodi do smanjene seksualne želje kod žena, jer možda ne znaju ni same kako da dožive seksualno zadovoljstvo, stoga ih seksualni odnosi ne ispunjavaju ili su jednostavno umorne od „treniranja“ svakog partnera, kako bi ih naučile kako da ih seksualno zadovolje.
Muška požuda kao standard
Nije tajna da ženama u proseku treba više vremena da bi se seksualno uzbudile i u tome nema ništa loše. Pravi razlog iza smanjene seksualne želje kod žena leži u osuđivanju žena kojima je potrebno više vremena da se uzbude, jer je model požude i uzbuđenja koji imamo, izgrađen na muškoj seksualnoj želji, koja je pretežno snažnija zbog testosterona. Mesečni ciklusi , seksualne tendencije i potrebe, kao i prirodni obrasci uzbuđenja žena nisu se zaista uzimali u obzir u ranim polnim istraživanjima. Čak i kada jesu, na muška seksualna iskustva se gledalo kao na standard, a na ženske kao na odgovore suprotne ili komplementarne sa muškima. Činjenica da će ženama možda trebati više vremena da se uzbude i da se u njima probudi seksualna želja nije problem, već nerealni standardi i manjak informisanosti o tome kako uopšte probuditi želju za seksom kod žena.
Socijalni pritisak
Mnoge žene u potpunosti ni ne istraže svoje seksualne potrebe ili se ne prepuštaju svojim seksualnim željama, upravo zbog socijalnog pritiska koji im je nametnut, makar indirektno. Za većinu ljudi pronalaženje partnera je stresno. Postoji mnogo toga o čemu treba razmišljati. Žene, međutim, plove u mutnim vodama, sa dve suprotstavljene ideje: da je zabavljanje i pronalaženje partnera odličan način da dobiju seks koji žele i da će njihov seksualni partner možda negativno gledati na njih, ukoliko pristanu i dobiju seks kakav žele. Upravo zbog toga što su žene često direktno ili između redova osuđivane zbog svojih seksualnih potreba, želja ili broja seksualnih partnera, često dovodi do smanjene želje za seksom ili apstinencije od istog radi „morala“. Žene često o ovome brinu i tokom samog seksa, a u zavisnosti od toga kako se prema njima postupa posle tog čina, možda neće ponovo rizikovati.
Nepravedna raspodela rada
Unutar partnerstava postoje i drugi faktori koji doprinose smanjenoj seksualnoj želji kod žena. Uprkos napretku u pridruživanju žena radnoj snazi i rodnoj jednakosti, kada je reč o podizanju porodice i kućnim obavezama, žene se i dalje nesrazmerno nose sa raspodelom poslova. Iako živimo u liberalnijem modernom dobu, u kojem više ne važi staro pravilo da muškarac radi a žena brine o kući i deci, istraživanja pokazuju da žene u vezama i dalje obavljaju oko 65% kućnih poslova, uprkos tome što i same imaju posao. Rešavanje ove neravnoteže je jedna od prvih stvari sa kojima se stručnjaci uhvate u koštac, kako bi raščistili prostor za više seksualne energije i seksualne želje kod žena.
Smanjena seksualna želja kod žena nije nešto što je „tipično za žene“. Svi smo mi seksualna bića, sa i te kako mnogo potencijala da budemo seksualni! Ali, postoje društveni pritisci koji utiču na to kako su žene sposobne da se izraze kao seksualna bića. Život pod patrijarhatom nije seksi. Kada shvatimo da je smanjena seksualna želja kod žena često društveni, a ne medicinski problem, možemo početi pričati o tome konkretnije i identifikovati područja u ženskom životu koji ih koče od ostvarivanja njihovih seksualnih želja i snažne i učestale želje za seksom.