Upoznavanje za uspešne muškarce i lepe devojke - Lepotica i Zver

Odgovor na tvoje ljubavno pismo

Moj dragi Ivane,

Juče sam primila tvoje pismo. Nakon što sam ga u neverici pročitala nekoliko puta dok mi nije došlo do mozga šta se dešava i u šta gledam, nisam se opirala i borila sa porivom da ti pišem i sva svoja osećanja izlijem na ovaj prazan list papira. Reči, nekada, mogu učiniti čuda. Tvoje pismo me je ostavilo u zaprepašćenju, sramoti i krivici. Pa, odakle da počnem?

Kada sam otišla, bila sam sigurna da ćeš se samo u jednom momentu stvoriti iza mene i zagrliti me svojim snažnim rukama. Bila sam toliko sigurna u to, da se nikada nisam ni osvrnula nazad. Nastavila sam sa svojim ispraznim, tužnim danima bez tebe i čekala te, da se pojaviš i povedeš me sa sobom. Kada nisi ispunio moja zamišljena očekivanja, plakala sam noćima od užasa na pomisao da te zauvek izgubim. Plakala sam, jer je to bio najbolji i jedini način na koji sam znala da pustim napolje, iz sebe, bol koju sam osećala. Tvoje odsustvo samo je pojačalo moj bes i agoniju. Nisam nikako mogla da racionalizujem to i nisam znala šta da radim. Ni sa sobom, ni sa svojim životom. Moj ego mi nije dozvolio da se odvažim i skupim hrabrosti da pokušam da se vratim u tvoj život. Pomisao da te kontaktiram užasavala me je, iako mi je ta misao prolazila kroz glavu skoro svaki dan. Baš kao i ti, čekala sam. Bila sam slomljena, jer se nikada nisam toliko u nekoga zaljubila. Nikada nisam sa bilo kime osetila ono što sam osetila sa tobom. Magiju. Hemiju. Čitavu čaroliju. Dala sam sve od sebe, poklonila sam ti čitavu sebe i šta si napravio od naše ljubavi? Živu katastrofu! Zar nisi samo jednom, barem jednom pomislio da pokušaš da mi se vratiš? Jesi li zaista bio toliko spreman da me pustiš? Zašto? Da si me iskreno voleo, potrudio bi se. Barem bi probao. Ta misao me je vodila dalje.

odgovor na tvoje ljubavno pismo

Sećam se svih tih momenata. Tog vremena. Kad ništa više ne ostane, kada sve prođe, hranite se sećanjima. Tako sam ja izdržala. Prisećala bih se svaki dan. Osećala sam se kao da više nikada ne bih mogla biti srećna. Sreća je bila stvar prošlosti. Takođe sam se prisećala planova koje smo pravili za naš nesuđeni brak. Mesto koje smo izabrali, ljude koje bismo pozvali, aranžmane koje bismo napravili i odeću koju bismo nosili i kliše zavete koje bismo razmenili. Međutim, uz svu moguću introspekciju, nisam mogla da skupim hrabrosti da shvatim da su ti planovi postojali i živeli samo u mom umu i srcu, i da će i dalje ostati moj san... Moj neostvareni san. Teškog srca, tužnog lica i suznih očiju, moram ti reći da sam nastavila dalje. Život mi je priredio neočekivani obrt i poslao Dejana u moj život. Trebala mi je podrška, mir i ljubav. Dejan mi je pružio sve to. Nikada ga ne mogu voleti onoliko koliko volim tebe, dragi moj Ivane, ali ne bih ga mogla nikada ni prevariti. Nisam mu rekla za tebe, ili kao što si ti to napisao, za čoveka kojeg sam jednom, nekada poznavala. Juče, kada sam zaplakala, nakon što sam pročitala tvoje pismo, Dejan me je pitao šta nije u redu. Toliko dobro me poznaje, da nanjuši to na kilometar. Nisam mu mogla odgovoriti na pitanje, jer sam bila toliko ljuta na tebe. Sada, zaista? Zašto baš sada? Pročitao je slučajno tvoje pismo jer sam ga u šoku samo ostavila na stolu i moja mala tajna je bila napolju, u sekundi, dok sam trepnula. Moja misteriozna ljubav iz prošlosti, sada je bila na otvorenom. Razumeo je, Ivane. Sve je razumeo, a ni u jednom momentu nije dovodio u pitanje moju iskrenost. Nije ni pomislio da sam ga prevarila. Budući da je gospodin, jednostavno se oprostio sa mnom i obećao mi da će biti tu za mene, kada god mi zatreba. Molila sam ga da ostane, preklinjala sam i plakala. Ali znao je bolje, čak i od mene.

Zar me to ne čini najokrutnijom ženom na ovoj zemlji? Slomila sam dva srca, za svo ovo vreme dok sam ujedno na deliće razbijala i svoje. Ali, da li sam zaista pogrešila što te toliko volim? Da li je to moja krivica? Ljubav je nepredvidiva, ljubav je luda, poput zarazne bolesti koja vas ostavlja slomljenima. Ipak, u isto vreme je lek koji može pobediti i nadvladati bilo koju bol u svetu. Ljubav vas tera da radite nezamislive stvari. Žao mi ga je... Nadam se da će mi oprostiti jednog dana i nadam se da ćeš mi ti oprostiti moj šašavi, zbunjeni mozak! Dolazim, Ivane. Dolazim ti. Hajde, da zaboravimo na sve dane koje smo proveli odvojeni i oprostimo ih jedno drugome. Vreme je da pobedimo ovu „ljubavnu bolest“. Vreme je da budemo srećni.

Do tada, ostajem, kao i uvek do sada,

Tvoja Lana