Upoznavanje za uspešne muškarce i lepe devojke - Lepotica i Zver

Ne vidiš njene suze, jer ih krije, da bi ti bio srećan...

Možda ti je promaklo, ali ona pati.

Zaista. Tvoja devojka oseća duboku emotivnu bol. A ti to ne vidiš. Ne jer si tako odabrao, već zato što ona nije tip koji drami. Ona neće objaviti na sva zvona kad nešto nije u redu i čekati simpatije i sažaljenje.

Ona pati u tišini.

Slika bez tona, bez boje. Slika bez slike.

Nikada ne pravi scene i ne preuveličava stvari. Ne voli da bude u centru pažnje i zato potiskuje svoje osećanja koliko god je to moguće, jer želi da budeš na sigurnom, da budeš srećan.

Ona nije glavni akter svoje priče. Svoja će osećanja gurnuti pod tepih tako da ne moraš nikad da se s njima suočavaš i sa problemima koje možda izazivaju. Sa eventualnim nelagodnostima koje bi njena osećanja izazvala u tvom savršeno lagodnom i srećnom životu. Ne, ne brini. Neće ti uzburkati tvoju lagodnost. Previše joj je stalo.

zena koja place ali krije suze

Ona je tip devojke koja će se ugristi za jezik svaki put kad ti nešto uprskaš jer te previše voli da ti kaže da nisi u pravu.

Daće ti šansu da ispraviš svoje greške sam, bez njenog „Jesam ti rekla?“ zvocanja. Ona hoće da ti budeš taj koji preuzima inicijativu da poboljša vašu vezu.

Ali svaki dan kada ti to ne učiniš, jedan deo nje se rastapa u ništavilo.

Ne, ona nikada neće svoja osećanja staviti u glavni plan i neće tražiti tvoju pažnju na taj način. Neće da stekneš utisak da previše drami ili da te nervira na bilo koji način. Nije bitno šta ona misli i oseća.

Jer ti ne vidiš njene suze...

Bitan si ti, ljubavi.

Ti, srećo.

Ti, skote.

Ona neće da izgleda kao mala, osetljiva devojčica koja plače zbog najmanjih sitnica i nikada, nikada ti neće priznati koliko ju je srce zabolelo kada si je ispalio ono veče kada ste trebali da izađete. Šta je jedan izlazak sa njom. Važnije je da ti odeš na pivo sa ortakom, koji će biti tu i sutra. I prekosutra. I nakosutra. Jer nema posao i nema život, ali zato uživa da ti popuje o tvom.

Nikada.

Jer ona nije takva.

Ona će plakati celu noć jer ste se posvađali, ali ti to nećeš saznati. Ugušiće se u svojim osećanjima stida i ljubomore kada te uhvati kako odmeravaš drugu devojku, ali, naravno, ti to nikad nećeš saznati jer ona neće da izaziva nemir u vašem odnosu.

Ona je spremna da pati iznova i iznova, samo da je ti ne bi gledao drugim očima.

Možda ti je teško da vidiš koliko pati jer je ona izgradila tu divnu i grotesknu masku sreće i zadovoljstva. Nosi taj dobro uvežbani veštački osmeh svaki put kad ste zajedno. Čak i kada joj suze naviru, one nikada ne izlaze na površinu jer, Bože moj, ljudi oko nje MORAJU da misle da je sve ok. Jer jeste. Bar ona sebe ubeđuje u to iz dana u dan, u dan, u dan...

Tvoja devojka navlači tu masku hrabre heroine svaki dan jer zna da mora biti snažna za vas oboje.

Zašto, pitaš se?

Jer ti imaš previše slabih tačaka, previše rupa koje ona mora da začepi da biste funkcionisali. Ali to je ok...

Ona će te prevariti da veruješ da je sve u njenom životu sjajno i bajno. Uveriće te da ti činiš baš sve kako treba, čak i onda kada ne činiš ništa.

Znam da je nikad nisi video kako plače.

Ona nikad ne plače pred tobom jer zna kako da se suzdrži. Tek kad ti napustiš stan, ona puca po šavovima. Vrišti. Plače. Ona ispoljava svoje emocije samo u najprivatnijim ćoškovima svog života: u svoja četiri zida na koje se dere iz petnih žila. U jastucima u koje zaroni glavu i jeca kao čovek osuđen na smrtnu kaznu.

Sve to, samo da svet ne vidi njena osećanja jer ona ne želi da iko zna koliko je ti povređuješ, i to svaki dan.

Zašto ja ne znam za taj bol?“ – pitaš me.

Jer ona neće da te izloži tom mračnom delu svog života i svoje ličnosti. Čak iako želi da budeš osećajniji, ona nikada neće da budeš onaj na koga preliva tugu iz svoje prepune čaše. Ona se nada... Da ćeš sam shvatiti koliko joj nanosiš bola. Da ćeš sam naučiti kako da je tretiraš bolje. I upravo to je nervira najviše od svega: ti nikako da shvatiš. Da naučiš. Da vidiš...

I tako ona opet ugurava svoj bolni krik i suznu dušu u mračan kut svoje podsvesti... Iz dana u dan.

Ali, znaš šta?

Iskreno.

Najverovatnije je da ti ne vidiš tu njenu bol jer ti nije dovoljno stalo da pitaš.

Boli te uvo za njena osećanja.

Nikada ne ispoljavaš ni najmanji interes za dešavanja u njenom životu. Ne na način na koji ona zaslužuje. Nikada nije osetila da si ti njena „sigurna kuća“ u koju može da pobegne od sveta, u kojoj može da kaže šta oseća.

Ti si sebičnjak.

Tebi je stalo samo do tvojih interesa i apsolutno te ne interesuje kako se ova devojka oseća, dokle god si ti srećan i dokle god je tebi ok.

Ti se budiš i ne stavljaš masku. Kad si ljut, ti se dereš na nju, a znaš da je tvoja greška. Ali to ćeš prećutati i okriviti nju jer znaš da se ona ne buni. Bitno je da ti ostaneš bezgrešan.

Najbolji, najlepši, najjači, najmuškarac.

Naj, naj, naj...

Naj.. najednom...

Ostavljen?!

Da... Jednog dana se ONA probudila i odlučila da je bilo dosta.

Da joj je muka što živi lažnim životom da bi ti bio srećan. A njena sreća?

Prošlo je već X godina koje je tebi posvetila, sada je vreme da se posveti sebi. Najzad je došlo vreme da kaže šta joj leži na duši. Da pusti suzu pred tobom. Osetićeš najzad vrelinu vatre koja gori već neko vreme iza te maske srećne devojke i sagoreva atome njenog bića.

Najednom ostavljen, kao ošamaren. Možda ćeš tada saslušati zašto je boli. Možda ćeš najzad shvatiti da je tvoja sreća nekog koštala živaca, strpljenja, snova, nade...

Možda.

Ali će tada biti prekasno.